Učitelj
738 Учитељ
Ето, то су све тако важна питања по правилан живот народних школа, да се о њима увек има шта рећи, поправити "допунити; а сада су, тако рећи, то горућа питања, и на дневном реду за њихово решавање, те мислим, да нико не може порећи потребу оваких конферинција, нити наћи разлога, да се исти не одрже, па ма ти разлози били и материјалне природе.
НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Dr. Woj. R. Mladenowitsch, Ober die Grundlage der Erziechungslehre (Beitriige zur Pžidagogik und Psychologie, Herausgegeben von Dr. G. F. Lipps, s. Prof. der Philosophie und Pidagogik u. d. Universitat Zurich, Heft 1). Pidagogisches Magazin, Heft 846, Langensalza, Beyer & Sohne, 1921, 104. Свршетак.
Од Канта Наторп извађа такође три концепције: 1.) своју епистомологију или теорију о сазнању, која даје основицу за његов васпитни идеал; 2.) дедуктивну методу у обрађивању свог проблема, са три регулативна начела — хомогеност, спецификација и континуитет, — која их прекрштава или замењује са генералисањем (уопштавањем), индивидуалисањем и констатном транзицијом (Зог та редартортк, стр. 193); и 3.) његов етички идеал који се изражава у духу Кантове максиме: „Увек ради тако да хуманост употребљаваш и у својој сопственој особи и у другима и то увек као цељ а никада као средство.“
Од Песталоција, кога с правом обожава и Др. М, Наторп је усвојио ове принципе: ].) јединство и битну идентичност људске природе; 2.) хармонијско развиће дечијих инстиката (природних нагона) и капацитета (способности); 3.) стални, неиспрекидани прогрес од најелементарнијих почетака до највише могућих успеха човечанства. Ова три Песталоцијева принципа јесу просто педагошке илустрације трију Кантових регулативних начела (/70:4., стр. 200 и 306). Друга два Песталоцијева начела која је Наторп инкорпорисао јесу: 4.) неопходност дома (кућевног огњишта) као социјглизирајућег и просветно васпитног фактора (701а., стр. 221, 274 280) и 5.) универзализација васпитања. Наторп захтева националну школу која је обавезна. за сву децу, без обзира на друштвене разлике (/bid., crp. 332).