Učitelj

744 Учитељ

и да је Русовљев Емило био једнострано васпитан јер није знао ни једне басне бајке, ни једне приче.

Најбољи писац дечјих бајки у Италији је Дино Провенцал, педагог и управитељ једне учитељске школе. Он је италијански Грим и Андерсен и у последње доба најмаркантнија фигура из царства дечје литературе, Колико је он цењен и као педагог и као дечји писац доказује и то, што је педагошки часопис „Т'едикадопе памопаје“ у П години цео свој 24 број посветио Дину Провенцалу, мислицу у дечјем пријатељу. Он је до сада написао неколико добрих дела за децу од којих су најважнија: „Три сунчева зрака“, Мађијски кључ“, „Људи жене и ђаволи“, „Бабини дроњци“ и „Три ораха“. Све је ове ствари критика примили веома допадљиво и издања су се рађала је: дна за другим у све лепшој техничкој форми. Са њима је Провенцал данас постао толико симпатичан и популаран, да га сва деца већ знају и читају.

Његово дело „Три ораха“ изашло је и на нашем језику у преводу Дим. Ђ. Димитријевића и у издању Учитељске Књижаре. Превод је добар али је издање изашло без илустрација свакако за то, што је у доба данашње опште скупоће апсолутно немогуће издати једну књигу са илустрацијама. Њиме је Димитријевић доказао, да зна добро италијански језик јер се знање једнога језика баш огледа при преводу дечјих ствари, где има маса фигура. Ја бих му само препоручио, да узме и остале ствари Дина Провенцала и да при превођењу посрбљује имена јер је то лакше и разумљивије за децу.

„Три ораха“ имају и задовољавајућу техничку форму, али на њима није цена означена. То други пут треба учинити и тако избећи спекулацију несавесних књижара. Иначе књига је веома добра и родитељи и учитељи треба да је набаве за своју децу и послушају савет Паоле Ломброзо која каже: „Једно од правила живота, које би желела да остварим код свога детета, јесте: да му створим што више уживања и радости и да му ни по коју цену не ускратим оно тко наивно и дубоко задовољство у бајкама па и кад би моје дете и за неколико година више веровало у аутентичкост „Мачка у чизмама“ него у аутентичност римских императора или ломбардијских краљева, па и кад би имало више појмова о дрветима, која певају и