Učitelj

Педагошки преглед 321

су се бавиле најважнијим васпитним питањима. Ми ћемо овде · поменути само: Сатрап, Пе бСепћз, Оштог u Sand.

Сатрап (1112—1822) је била у прво време васпитачица деце Луја ХМ а затим је постала управитељицом двају женских института у којима је стекла оно искуство, које нам је изнела у своме делу „О васпитању“. У том делу она придаје велику важност домаћем васпитању и васпитању жена, затим истиче велику вредност добрих мајки и држи се Фенелонових идеја због чега дело и није имало велике оригиналности, али и она ипак уживала велике симпатије као врло добра организаторка. Написала је јоши „Савете девојкама“ у којима има лепих педагошких погледа.

Зтејата Ре (Сепиз (1746—1830) била је једна од најинтелигентнијих жена свога доба и бавила се о васпитању народном и ако је живела у аристократским круговима. Она је била непомирљиви противник Русовљевих идеја и у своме најважнијем делу „Писма о васпитању“ нападала је „Емила“ и његово васпитање. Дело има вредности и данас и преводено је на неколико језика.

Раота Ошгоћ (1773—1827) писала је „Домаћа писма о васпитању“, која су била пуна психолошких посматрања и јединствених погледа. Инспирисана Русовљевим делима писала је и о васпитању деце а нарочито je испитивала карактер детињства. Ј. Запа (1840—1880) једна врло генијадна жена свога доба у своме делу „Историја мога живота“ изнела је педагошка и психолошка посматрања од толике вредности, да се сматра да је то капитално дело из области дечје психологије. Дело је обратило на себе пажњу психолога целога света а нарочито Переза и Паолу Ломброзо, који су о њему дали веома похвално мишљење. Исто је тако од особите важности и њено дело „Идеје једног школског учитеља“.

Међу француским педагозима тога доба: треба нарочито истаћи и три плодна писца, различито парадоксална: Јасојо-а, Еошпег-а и Заш- топа.

Јасојов О је покушао у своме делу Иви зална настава“ да пружи један нов дидактички метод и истакао је ове принципе: сви људи имају једнаку умну способност. —