Učitelj

342 | Учитељ

и задатак наставе матерњег језика, Избор градива, Распоред градива и Обраду наставе матерњег језика. На крају је литература, коју писац препоручује за специјално изучавање поје-= „диних грана матерњег језика.

Увод објашњава име и предмет Методике и задатак и "поделу Методике. Тај је увод писад унео, као што нам у пред“ говору каже, због тога, што је намеран да нам да једну по једну све Методике за основну школу, па би му ова Методика била прва свеска тога великог дела, у којој је ради целине нужно објаснити шта је Методика и шта јој је задатак.

У првом одељку саме Методике Матерњег Језика, у крат"ком историјском прегледу, изложен је прво постанак и развитак говора уопште, затим развитак нашег језика, па методички развитгк наставе језика уопште и методски развитак наставе језика у нас. Од свих живих бића са централним нервним системом, једино се човек успео до најсавршенијег изражаја својих душевних доживљаја помоћу артикулисаног говора Несумњиво се може сматрати, да говор води своје порекло од оживотинске вике и од подражавања природним звуцима и, доцније, подражавања родитељским гласовима. Кад су људи успели да своје говорне покрете и остале душевне творевине представљају и симболички, дакле писмо, онда је зацело тиме постигнут и најсавршенији ступањ духовног развитка човечјег. Наш матерњи језик има свој заједнички корен у старом словенском језику, којим су се служила сва словенска племена, док су у заједници била. Издвајањем нашег народа из опште словенске заједнице, отпочело је и диференцирање нашег језика.

На развитак и даље усавршавање нашег матерњег језика имала је видну улогу и наша писменост, као најмоћније средство за уједначавање и распростирање народног говора. У овом одељку говори се још: и о главним моментима у развитку наше писмености,: што је врло марљиво равређено.

Затим се излаже методички развитак наставе језика у опште. Тај развитак почео је од оног тренутка, када се од стране појединих педагога подигао глас у корист увођења матерњег језика у школе уопште, а посебице у народне школе. Тај је случај наступио тек у средњем веку са словенским педагогом Коменским. Пре њега матерњи језик био је остављен „самом себи, ђачким родитељима и околини.