Učitelj

366 | Учитељ

ва ми а UN U NU U —

дивидуална свест развија зависно од опште, друштвене свести. и да индивидуална педагогика не може постојати без социјалне. Стога је педагогици задатак, да врши не само анализу културне садржине у развитку индивидуалног духа већ и,много. . пространију — анализу културне садржине у развитку колек-

тивног духа. Он се труди, да пронађе узајамне односе између

васпитања и колективности и тако оснива целу једну социјалну организацију на социалогији и педагогији, али његов сопнали-

зам није атеистички и револуционарни већ идеални демокра-

тизам као постепено остварање највиших етичких идеја У друштву. Наторп још износи да, ДОК данашња педагогика у

изналажењу и постављању начела, задатака и циља васпитања

полази од индивидуе и завршава идеалном личношћу, дотле

модерна педагогика има да почне анализом садржине културног живота друштвеног и да ту тражи задатке, средства и

начине васпитања, завршујући синтезом целокупног културног , живота и васпитања, разуме се, пошто предкодно испита и

утврди опште и посебне принципе, основе и продукте развитка, како појединачног тако и колективџог духа.

Бергеман ставља своју теорију на базу експерименталних наука и оснива појам педагогике полазећи од искуства, које нам пружа човек као социјално биће и истражујући У "природи и животу васпитне базе. Схватајући, да свако модерно васпитање мора бити биолошко — морално, мисли, да је потребно усавршивати живот у опште, специју посебице, полазећи од индивидуе, која произлази из саме природе а не од. надприродних бића, од њеног достојанства, њених права и њене једнакости са другим бићима, која су производ исте околине. На основу тога Бергман долази до закључка: да је једна универвална педагогика немогућа, пошто је сама индивидуа реална;. да је недовољно једно чисто индивидуалистичко васпитање, пошто човек постаје човеком само у заједници људској и да је за то потребна једна социјална педагогика, која је производ. живота у комуни и која има за циљ развијање колективне душе. Социјална педагогика према томе треба да створи један васпитни систем, који ће васпитати индивиду не само за добро своје већ и за добро колективности. |

ı P. Bergmann: „Soziale Pidagogik. aut erfahrungswissenschattlicher Grundlage“. Gera 1900.