Učitelj

532 Учитељ

су често прилично хипотетичке природе, прва стварна замерка овој школи од стране модерне психологије јесте та, што она оперише с нејасним појмом „подсвеснога“, конструишућн при том подсвесност као неку врсту подсвесне свести. У овој свести психички се садржаји одржавају или задржавају не само као латентне диспозиције слика сећања већ они у Њој „живе“ оним обликом, у ком живе у нормалној или обичној свести: „подсвесна“ свест обавља сличне операције онима праве или горње свести, само што оне за ову остају неприступачне и, отуда, непознате. Шта више, придаје она овима и нарочите физиолошке супстрате, тзв. субкортикалне нервне регионе, за разлику од кортикалних региона, у којима се обављају обичне свесне радње. Једну овакву, од обичне свести аутономну, доњу свест, модерна психилогија међутим оспорава. Она је оспорава већ самим фактом, да се је прогласила за науку „о свести“. Свест је по њој једна, само степени свесности могу постојати. Појаве, које обично називамо „несвесним“, праћене су само минимумом свесности. За појаве пак, које нам изгледа да од „нормално“ свесних појава одударају, не треба тражити узрока у некаквим замишљеним субкортикалним центрима, које н. пр. Вунт иронички назива „мистичким прибежиштем у невољи“:) већ у иманентним законима саме свести, у њеним променама, особито пак у афективном погледу. Друг такође значајна замерка против концепција ове школе јесте 'омнипотенција асоцијације. Асоцијација је према психоаналитичкој школи цео психички ток; асоцијацијом не само да се хоће цео овај ток да објасни, већ, како смо видели, и генетички да фундира. У асоцијацију се хоће уврстити феномени пажње, воље, мишљења.... -

Но при свем том, код психоаналитичке школе налазимо и у методичком и у стварном погледу несумњиво нових и свакако плодних психолошких концепција. Пре свега, баш онај моменат, којим су истраживања ове првобитно на практично-терапеутичке сврхе управљене школе успела, да после кратког времена заинтересује тако простран круг и изван уже чпсихијатријске области, садржи се у њеној чисто психолошкој „методи, њеној у основи психолошкој тенденцији, И поред при-

1) МУ. Мипа,, 1. с., Ва. 1, 5. 359.

у права с сан. ои