Učitelj

зе

Књижевни преглед „57

само онда ако будемо довољно познавали границе нашег славенског и човечанског наслеђа и утицаја средине у којој живимо. Да је просвета народна велики фактор 7 еволуцији о томе нас пуно уверава Др. Лај као и многи наши славенски великани: Владимир Соловјев, Лав Толстој, Петар Крапоткин, Владика Раде, Новиков, Лавров, Јан Амос Коменски, Св. Јован Хус, Доситије Обрадовић, Петар Челички, Др. Николај Велимировић, Никола Тесла и други.

П. Кратак садржај УоГкзеглећипе-а.

После предговора од две стране (3—4) у коме се међуосталим с правом подвлачи једна велика мисао — Сазбре „Erneuerung bedeufef nichfs anderes als Frneuerung:der Erziehung (Духовно обнављање не значи ништа друго до ли обнављање васпитања) — Др. Лај даје уобичајени садржај свога дела (стр. -5—7) и онда прелази на развијање својих мисли иза којих стоје његових 20 засебних дела и преко 50 чланака у многим пемачким стручним педагошким часописима.

Дело је подељено у три главна одсека: |. Задаће (7—13); Ц. Решење задаће (14—216) и Ш. Коначан регултат (211—219).

Овај трећи отсек изнећемо скоро у целости У наредној глави, а прва два отсека износићемо у овој глави врло укратко.

Први главни отсек бави се а) потребом задаћа јер и данас у немачкој просвети жаре и пале три зла: материјализам, интелектуализам и индивидуализам, (Materialismus, Intelektua- · „lismus und Individualismus sind es, die seit Jahren die deutsche Уогкззееје durchseucht haben unđ auch in die deufchen Schulen ·eingedrungen sind); 6) суштином и пошешкоћом задаће наро-

" дног васпитања (а овде се говори уопште о погрешном Вваспи-

тању, животној заједници, неизлечним деловањима, радњама, развићу, еволуцијоном руковођењу, идејама водиљама и појму о васпитању).

А Према Д-р В. Лају обновљење педагогије може се постићи само на темељу свестраног познавања: 1) животне заједнице ти дела (72а%) као опште филозофске. основице васпитања; 2) природно филозофских и културно филозофских идеја водиља у васпитању; 3) проширених животних заједница као степена и «садржаја васпитања, и 4) прегледне сувислости као основних „линија једнога степена за народно просвећивање,