Učitelj

Јавна говорница 593

И тако ја сам при крају. Предмет није лична ствар двојице људи, да о њему не треба писати, Тиче се једног важног наставног предмета. Тиче се начина гледања на сам предмет, и орган Удружења Југосл. Учитељства дужан је расправи о том дати пуно места. Тиче се најзад критике уџбеника, која ако буде оваква као г. Јовановићева боље и да је нема, па нека наставник сам бира алат за рад у школи, не уздајући се у „стручност“ и савесност критичара који, из ко зна каквих мотива, критике пишу, било да хвале, било да куде, и коме у мом уџбенику ништа не ваља, сем слике Бошка Југовића коју је из исте исекао за своју „Домовину“ (истина унео је целу песму), а у критици ни њу не похваљује... И, као што ће читаоци видети, ја сам гледао да разбистрим оно, што је г. Јовановић замутио. То нека је опомена свима критичарима: да се олако не залећу пре него што ствар проуче више и дубље од писца кога критикују. Или, да се послужим једном омиљеном изреком г Јовановића: да не газе с крашким штапом у ду"боку воду! На жалост, ни сам г. Јовановић није се по тој изреци управљао. Зато је тако и прошао...

Чедомиљ М. Тодоровић, учитељ.

МУЗИЧНИ ПРЕГЛЕД

1. Песме, декламације и игре за !. и |. р. народне школе. Приредио Драг. М Илић. Издавачка књижара Рајковић и Ћуковић Београд-Теразије 1922. 2. Песме, декламације и игре за [1 и ЈУ. р. Исти пислц издавач и година. Обе књиге вел. осм., прва стр. 64, друга 88.

још на неколико година ·пре историјске 1914. године понеке су појаве давале повода свакоме од нас, коме осећање родољубља није сасвим утрнуло, да се болно упита: Та ваљда није све лоше што је нашег Народна се ношња све више напушта, желе „у српском“ све ређе видите, мода са стране све јаче узима маха. Али туђинштина не продире само у необразоване масе. Не у обичном народном говору, него. у отменом књижевном језику туђе речи и особине туђих језика потискују све више лепе наше речи и особине дивнога на-

,