Učitelj

Музички преглед 595

и програма, народна је школа од увек васпитала децу у. вародном духу. Учитељи су стално упућивали своје ученике да поштују и чувају добре старе обичаје, да се клоне употребе туђих речи, да чувају и напамет уче јуначке песме и друге народне умотворине и да певају народне песме. Музикалнији међу њима нарочито еу се старали да народну мелодију што више одомаће у основној школи. На том пољу рада највише се истакао Драгољуб Илић. Још пре рата издао је он једну збирку народних дечјих игара с мелодијама. И својим „Ђачким хоровима“ о којима је већ било речи у овом листу, и најновијим двема збиркама г. Илић је посведочио да ни после рата није напустио мисао о васпитању народне омладине народном мелодијом. Мало мање од половине (46%,) свих песама за певање у ЏП књизи (за Ши ЈУ р.) и скоро три четвртине (То) у 1-ој чисто је народна мелодија. Осим својих нових оргиналних радова (у | књ. ;, у 1 5) унео је г. Илић у своје збирке само неколике уметничке композиције, махом оне које су се већ устаниле у основној школи или иначе важе као популарне. Тако су са по једном или две песме у 1 књ. (Ги 1 р.) заступљени ови композитори песама за децу: Андрија Ш. Чупић, Мата Топаловић, Станоје Ј. Николић и Стеван Шрам, а у Џ-еој есим Маринковића још: Божа Јоксимовић. Деворин Јенко, Јосиф Руњанин, Јосиф Це, Ј. Никорович, Фран. Јордан, Ф. С. Вилхар-Калски, Шистек и Штос. Скоро све народне мелодије, а и понеке туђе уметничке композиције, сам је г. Илић ставио на ноте и хармонизирао за дечје певање. _

После свега онога што је о вредности г. Илићевих музичких радова раније речено у овом листу, приликом појаве његових „Бачких хорова“, немам, мислим, потребе да се опширније упуштам у оцену ових двеју збирака. Г. Милојевићев повољан суд о г. Илићу као музичком писцу довољна је, држим, гаранција да су и ове две збирке дечјих песама и игара изашле из добрих руку. Ја бих хтео само да подвучем оно што се мени у овим двема књигама Нарочито допада и да уз то још неке напомене учиним. Мени, наиме, изгледа, као што се из увода овога написа могло опазити, особито хвале вредна тепња г. Илића да омладину нашег народа упозна са благом народним, са лепотама народних мелодија. Нарочито ми се допада што се г. Илић труди да од заборава сачува и да поново у