Učitelj

4 Учитељ

вазда пратила — најлепши венац, оплетен око његове главе; најсјајнији ореол његове славе. Својим делима пок. Филиповић је задужио наше учитељство, а напосе Хрватско, — што је исто што и наше, — (јер ми то не делимо), да ће га оно носити у срцу докле год је школе и учитељства...

»

Иван Филиповић рођен је 11. јуна (липња) 1823. г. у Славонији, у Вел, Копаници. Основну школу свршио је уместу рођења, средњу школу у Винковцима а препарандију у Митровици“)

Учитељевао је најпре у Нов. Градишки, потом у Загребу у Зоричићевој школи, па онда у Пожези (од 1854 – 1862) и од 1862. г. непрестано у Загребу, где је доцније постао и жупанијским школ. надзорником.

У Загребу је умро 28. октобра 1895, год. као жупанијски школски надзорник у пензији,

Ето то је у кратким цртама животопис његов.

Али тај живот испуњен је био великим радом и прегнућем; великим заслугама за учитељство, за народ и његов напредак. Да би се оценио и боље разумео рад овога знаменитог учитеља, треба да се осврнемо на прилике у којима се налазио хрватски народ и хрватско учитељство у првој половини ХЈХ столећа, када се јавља Филиповић на позорници живота. |

Доласком на престо у бившој Аустро-Угарској монархији. цара Франца 1 (1792—1835) завладала је страшна реакција у политичком животу те монархије која се јасно оцртавала нарочито после доста толерантне владавине Леополда 1. Нарочито у просветном погледу беше владавина Франца 1 назадна и опасна по национални живот подчињених словенских народа у монархији. Плашећи се да народна просвета уопште може бити опасна по државни опстанак под њим је основна настава сведена у најуже границе, а германизација се је спроводила у свима могућим правцима. Учитељско стање беше бедно, да не може горе бити. Плата сеоских учитеља била је 80 а њихових помоћника 30 форинта годишње!

»у И сам учтељски син, Филиповић је наклоност и љубав према учитељском позиву тако рећи собом донео на свет, а то га је и довело у препарандију и даље определило учитељској служби, у којој је остао непрестано што као учитељ, што као школ надзорник, ма да је могао и бивао доцније нуђен да промени струку и да дође до високих положаја. „Да се десет пута родим — десет пута бих био учитељем“, позната је његова изрека, коју је понављао доцније више пута на учит, скупштинама,