Učitelj

46 Учитељ

Наш драмски писац, радио он за „велику“ или за „малу“ позорницу, има једно преимућство у избору градива. Мислим на епске песме нашег народа, који својим вадржајем приказују богату ризницу и за послове ове врсте. Многи су туђини, читајући у преводима наше народне песме, сместа уочили „драматичност чина њихова.“ Један, мало друкчији, „туђин,“ човек који је нас, од дома стуђене, вратио дому нашем, био је славни Јернеј Копитар. Већ је одавно настало друго столеће, од како је Копитар, први у књижевности, српским и словенским драматичарима обратио нажњу на Косовеки Круг народних песама као на богато врело кдеја за рад трагичара. Косовска је трагедија заиста, после тога, обилато и обрађивана. Оно што је Копитар рекао за Косовски Круг пуно је значаја и кад је реч о многим другим народним песмама. Уметничко-књижевна обрада драме ваља знатно да се разликује од излагања епске песме. То се разуме по себи, и зато је писцу потребно да у даљем свом раду, у стварању, буде потпуно слободан. Није успео нико који је еп само стављао у дијалоге. Имамо за то врло јасну илустрацију у двојаком драматизавању песме „Женидба Максима Црнојевића.“ један је посао радио драматичар од. нерва, Лазар Костић, а други опет не нешколован човек али не и драматичар, Александар Вукомановић. Костићев је „Максим Црнојевић“ можда још и данас најбољи драматски посао у нас, а поуздано је да је, у сваком случају, добра трагедија. Вукомановићев је рад безначајан био и у своје доба, пре више од пола столећа. На другом сам једном месту пространо говорио о драматској обради наших народних песама. Овде само по. мињем да се о том послу у нас бавило шридесет и пеш писаца који су, не рачунајући целокупну традицију косовску, обрадили до тридесет народних песама и написали преко педесеш драмских огледа. Има у том списку и дела која потпуно иду у групу литературе ђачког позоришта. Али то богаство градива ни близу није исцрпено у књижевној обради уопште — у изради драма за дечје позориште готово ни у колико.

У i o

Ако је за драматска смишљања историја добро врело зато што служи градивом које писцу“ оставља широко поље кретања, бајка је, у том погледу, још захвалнији извор. Оно што је у бајци — већ самим тим припада нечему што је било давно,