Učitelj

14 Учитељ

месту социјално питање. Да би знали како треба васпитати човека за садашње доба, морамо имати модел човека из 17 и 18 века, морамо га студирати у својој генези и свима фазама његове еволуције. Ту социјална педагогика налази свога основа и за то је ово дело неопходно за присталице тога правца и за присталице економских фактора у васпитању. _

Дело је изашло у издању савремене философске библиотеке АЈкап у Паризу а преведено је и на италијански језик. Треба га несумњиво прочитати.

Браничево. Радиша М. Стефановаћ. (ср. голубачки).

НЊИНЖЕВНЕ БЕЛЕШНЕ

Оцена о „Учитељу“. Наш чувени педагог, поштовани Г. Паја Радосављевић професор Универзитета у Њујорку написао је у „Американском Србобрану“ (највећи српски лист у Америци) у броју од 14 авг. ове године овај приказ о „Учитељу“.

„Учшпељ: педагошки часописа стручно усавршавање учитеља и школски живот. Орган Удружења Југословенских Учитеља. Уредник Мих. М Станојевић, Београд, Смиљанићева ул. 35. Излази на крају сваког месеца (од септембра до јула) у свескама од 5 штампаних табака. Цена 40 дин. годишње.

Од овог часописа имам све бројеве првог годишта, 1920: — 1921, стр. 496, а од другог годишта 1921—1922, само бројеве 4,5,6,7 8и9

Општи програм овог „Учитеља“ је овај: Прво долази уводни чланак па онда одељења: А. „Научни и практични део“ а овде опет спада: „Општа педагогика“, „Експериментална neдагогика“, „Методика“, „Из школског рада“; Б. „Школски. живот“; В, „Школска организација“; Г. „Школа и школовање у свету“; Д. „Просветна хроника“; Ђ. „Књижевни преглед (домаћих књига и листова; стравих и краћи прикази)“ и Е. „Белешке“.

Лист уређује наш познати практични педагошки ветеран г. Михајло М. Станојевић, референт Министарства Просвете, У првом годишту главном уреднику помагао је читав одбор који је састављен од сталних сарадника (гг. Јов. П. Јовановић, Јов, П. Милијевић, Жив. М. Радосављевић) и чланова редакција из свију наших југословенских провинција: Срби, Хрвати и Словенци. Ово је од историјског значаја јер је „Учитељ“ постао сада стручни орган новог Удружења Југословенског Учитељства.

Далеко би ме одвело када би ма и у најблеђим потезима приказао многобројне и лепе чланке што су публиковани у овом првом годишту. Поред лепих превода са немачког (Мојман,