Učitelj

И Ри УНА о

132 Учитељ

Учитељи не треба да су учитељи зато што су плаћени, него зато, што је дужност сваког човека да ради на оштој ствари, а на општој ствари ради се у разним правцима и сваки. треба да ради према своме опредељењу.

Себичност је данас једна болест најширих димензија, која: много доприноси ширењу криминалитета. Егоизам је једна одвратна работа, која не приличи и не доликује човеку. Човек је на свету да се брине за свет. Свет је њему предан, да он њиме управља. И ако тај човек не гледа свет у ономе односу, у којем он стоји према њему онда је његов живот беспред- · метан и бсциљан. Он мора бити свестан, да постоји ради тога света, а не свет ради њега. Сваки рад мора се основати само на алтруизму. Жил Пајо каже: „Живот вреди само онда, кад. је потчињен дужностима, које су изнад личности“.

На алтруизму мора се оснивати васпитање. Без љубави све пада. Шта би било с дететом које се роди, кад неби било у мајке љубавиг Пропало би и тако све без љубави пропада. Крајњи циљ свакога човека и сваке организације треба да је рад на на напређењу свеколиког друштва и људске заједнице. Када би у томе били једнодушни и сложни сви слојеви нашега друштва и када би нас све руководиле опште, а не себичне: потребе, онда бисмо били тек оно, што треба да смо.

Сељак кад баци семе на њиву, баца га механично, и из себичних мотива и разлога, да му роди и да за њега добије што више нара, а и не помишља на то, да из његове руке пада семе, којим се храни цео свет из последње колебе до прве палате. Када би он тога био свестан мисао би му далеко више летела и посао би му се више милио, него овако, како _ данас и неби проклињао час у који се родио, јер мора да се пати.

Па како сељак тако и учитељ треба да мисли када ради, да ради за човечанство, лепшег, узвишенијег и слађег посла. "него стварати човечанство у потмулом смислу те речи. Тада мора да му се мили посао који врши и тада оно дете неће бити објекат који му доноси хлеба, него објекат, који од њега тражи дужности у име човечанства. ·

Интерес нашега друштва за децу врло је слаб. Да ли се данас нађе неко побуђен, да упита оно дете на улици које лута остављено само себи, да ли је “ чије је, одкуда, него се: пушта да пропада.