Učitelj

Школа рада — Школа будућности "165

у Њу-Јорку, тужи се са пуним правом, да су школе и старог и новог века удешене скоро само као OUP само за „слушање“ предавања.

Исто онако, као што може биолог, из једне или две коске да реконструише целу животињу, исто тако — мисли ону „The School and Society“, crp. 48, — можемо и ми реконструирати ону васпитачку и наставничку делатност, Koja ce може развити, у једном простору, где су пусте школске клупе, поређане у правој линији, где једва да има нешто простора за покретање, осем, да се може пред собом држати књига, писаљка и хартија, са школским таблама, неком столицом, са 4 гола зида, или на којем у најбољем случају виси неколико слика. Такав је простор, учионица, удешена сасвим само за «слушање предавања.

Али учевик у годинама свог ђаковања у Народној Школи, жао ни у његовом претходном детињству, није никако удешен само за слушање и пасивно примање туђег знања. Баш на-. против! Годиве детињства до пубертета по правилу се испољавају у живахном активитету. Битност је човечја у ово време у раду, стварању, покретању, покушајима, искуствима, доживљајима, и, безизузетно у стварном учењу. Свеколики неуморни дечји живот у игри удешен је непосредно од Природе, да би расле и развијале се дечје снаге, духовне и телесне, под утидајем животних искустава свих врста. Нарочито су тамо дечје игре све сама иницијатива, побуде за самостално делање, где су деца здрава, а нису стиснута међу гробне зидине великоварошке. Она непрестано изналазе нове области, да задовољавају свој прохтев за занимањем, заборављајући често, и да постоји други свет око њих. Нико то неје лепше описас, као,и у Швајцарској и у Немачкој високо уважени Готфрио Желер у свом „зеленом Хенрику“. Деведесет процената свих дечака и девојчица много више цене — упркос свим нашем књишким школама — практична занимања, него тихо, апстрактно размишљање и мозгање, Код њих је још у пуној важности пословица „Ргобјегеп веће шег 5шфегеп“ — више вреди опробати него ли философирати. Тек тамо, 1де им туђе мишљење помаже за вршење њиног пробања, ту деца, напрегну уши да чују, ту она гутају све књиге, а не саме књиге приповедака. У радионици и кујни, у врту и на њиви, у кошари и на рибар-