Učitelj

i | | |

OON JO Oe 1

166 15 „Учитељ

ском чамцу, вазда су деца орна за посао. Ту је њино најиздашније поље за учење. Ту је хиљадама ствари, које њин разум, што расте, живахно прихвата, овде се развија стотинама умешности, које схвата бесвесно мишићно чуло, овде осећају она пре свега пулсирање социјалног живота у својем властитом делању. Овде се ти дечаци и девојчице науче да осећају оне односе, које изазива заједнички живот, од лица к лицу, ону зависност малих од великих, али и великих од малих, овде се деца уче помагати својима и туђима, и излазити им у сусрет,

"жалосне тешити, гладне хранити а жедне појити, уморне по-

дизати, малодушвим уливати поуздање — управо онако, као и у својим играма: где заједнички теже жељи, где се заједнички организују, где се својевољно потчињавају потреби,

И сад отвара школа своје вратнице. Ишчезава свеколико занимање, које је обузимало цело дете, ишчезава сва стварност куће, родитељских радионица, кујне, кошаре за стоку, врта, поља. Ишчезава свеколико копање, зидање, произвођење и ства-

_рање, свеколики продуктивни рад. Нестало је целог света деч-

јега. Пред дететом се налази сада неки нови свет, са стотинама загонетака и несхватљивих захтева, и жеља. На место гомиле песка, на којој се дете занимало, наместо кутије са коцкама за зидање, маказа, чекића, бича за чигру — овде су таблица, писаљка, буквар, лењир; наместо веселог ћаскања и маштања — ћутање и слушање; наместо блуђења мисли по вољи, по свету привиђења — пажење и вођење духа у одређеном правцу; наместо изналажења, покушаја, проба, стварања — подражавање; наместо веселог трчкања по улици и путу мирно и непомично седење; наместо заједничких предузећа под вођством једнога, слободно избранога — усамљено, прописано занимање; наместо помагања слабијем пријатељу поред себе пажења да онај од тебе не преписује И онда никакво чудо, што ће малишани у почетку стојати убезекнути и уплашени, и изгубити главу, када се буду, увлачили душом у себе, наместо да се душевно извлаче из себе упоље, кад отпочну њине мисли блудети по она четири зида учионичина, упркос свој доброј вољи да тога не буде, упркос свих опомена, па и казна!

На срећу, обично се нагне над њих благо учитељево срце, и похвата ове птичице на лепак љубави и доброте, уклони веће камење с пута, које им смета да корачају по новој нес-