Učitelj

Књижевни преглед 419

рактер. Једно је написао Реппагта; „Р1ссојо топао primitivo“ (Мали примитивни свет) а друго Вапсћеш: „тапла dolorosa“ (Болно детињство). Тек у последње време почео јеу римском психолошком лабораторијуму Санкте Де Санктис да врши психолошка испитивања и над френастеницима и да издаје „Анале“ у којима су прикупљени радови из те области. Марија Формиђани у овом свом делу дакле, изнела је интелектуалне феномене не само код нормалне већ и код абнормалне децеи тиме се њено дело разликује од досадашњих дела тога правца Paul Hazard y Revue Pedagogine вели, да је ова њена дечја психологија боља од свих, које су до сада. угледале света а 4. Сологта, да је то једино дело из области педагошке литературе у Италији, које је добило нарочиту новчану награду.

Дело је подељено у три дела. У првом се излажу интелектуални феномени код нормалне и абнормалне деце као: сензације, пажња, меморија, образовање појмова, имагинација, сугестија и т. д. У другом делу изнети су емотивни феномени у опште а специјално страх, јогунство, симпатија, морални и естетички сентименти и т, д. Последњи пак део посвећен је студији волутивних тенденција и феномена а нарочита је пажња посвећена анализи радозналости, слободе, имитације, игре, рада, инстикта и т. д. У уводу Формиђини је бацила један опширан поглед на историју психичких феномена и на историју манифестација абнормалне деце, затим на методе који су до сада употребљивани за студију деце и на класификацију абнормалних, који су доскора испитивани врло ретко а нарочито у прво ;доба.

Оно што разликује ово дело од многих других, која су посвећена студији дечје душе, јесте метод и опширност излагања јер сваки студирани феномен у тесној је вези са васпитањем. Страх је н. пр. један психички феномен, који веома утиче на васпитање и њега Формиђини посматра не само са психолошког већ и са васпитног гледишта. Тако и са осталим феноменима код нормалне а нарочито код абнормалне деце. Разуме се, да је такво једно дело дочекано са општим задо, вољством и да га Италијани препоручују свима онима, који се таевом литературом баве.

Браннчево. Радиша М Стефановић.