Učitelj

Књижевни преглед 401

векове проживели смо несложни и расцјепљени; — па смо и пропали несложни и расцјепкани. Заборавили смо се, отуђили се и међусобном мржњом до истраге запојили се. Служили смо најпротивнијим туђинским интересима. Посебну смо историју створили. Посебним смо култом, посебним осећањем овили нашу душу. Пророцима, што нас генијалним прозрењем кроз тужну историју позивали на окуп, били смо глухи. Нијесмо се могли разумети. Били смо готово денатурисани“.

И зар ово није искрена исповест познаваоца психе народне! Даље вели: „Осјетили смо се у срећи, У реалној срећи. Не у сну. Веселили смо се, кликтали и грлили. Основали смо наш заједнички дом, и јурнули у живот онако опијени слободом, без даљег стварног промишљања. Заборавили смо да смо кроз вјекове сваки добили посебан менталитет и да би тај менталитет, необуздан, могао и грозних последица имати. У екстази смо заборавили да нас окружују многи интересенти, који много рачунају на ту нашу хетерогеност менталитета. Нијаном стању радости, слиједило је убрзо стање разочарења, вриговарање „логомахије“ мртвила, апатије. Такво је стање смртоносне природе, јер оно погодује развитку најотровнијих равних микроба, Оно би нас довело до вјечног покопа“.

Због овога друг Дукић с правом тражи, да се сви трезвени духови ставе у став буднога стражара у одбрану главних кардиналних увјета опстанка и напредовања наше државе, И један од више таквих увјета јесте упућивање млађег нараштаја на пут правог схватања државе, држављанске: љубави, љубави и дужности, стварања правих и свесних држављана, неокужених старинском плијесни, која нам је мученичко тијело кроз векове давила“. Све је ово задатак националног васпитања, које претпоставља најживље држављанско осећање учитеља самих, а које не сме бити ничим усколебано. Учитељство мора непрекидно да жари светлом ватром, најчишћег националног идеализма, наслањајући се увек на развијање држављанске југословенске свести, васпитавајући тип радног. стваралачког националисте, потпуно свесно да то може постићи преко наставних предмета, а нарочито преко народне историје, која је пуна момената згодних за развијање националне свести и националних осећања.

Учитељ 3 7