Učitelj

402 Учитељ

Историју ваших племена друг Дукић дели на четири епохе. _ .

1 Епоха самосталности и пропаст.

1 Епоха робовања.

Ш Епоха устанка и еманципације.

ЈУ Епоха ослобођења и уједињења.

Као помоћнике националном васпитању наводи друг Дукић: гимнастику (соколство), дечју националну лектиру, школске свечаности, кинематографске представе.

После изношења најглавнијих потеза на националном васпитању у осн. школи, друг Дукић завршава своју расправу овом поруком: J

„Смирени нас духови мученика наших опомињу, да се же дамо у поновно и коначно ропство! Не очекујмо наредбе и не тражимо упуства, наћи ћемо их у нашем срцу. Не аспирирајмо на личне награде за такав наш рад. Наша свијест буди нам она, која нас том послу руководи. Ни данашња партијска загриженост, ни опћените биједе, не смију да нас омалодуше. Будимо над тим! Будимо учитељи народу свом! Помишљајмо на праведни суд будућности, који ће нам неумољиви судија да суди и да нас прозове: или узгојшпељима Југославије или кукавним издајицама. Бирајмо! И будимо достојни наслиједници оних, који су својим животом и пожртвованим радом створили ову нашу милу заједничку државу.“

Људи, кроз чији дух у осећања провејавају овако здраве и снажне мисли за опште добро наше државе и нашег заједничког народа, као што је друг Дукић, у ово доба сепаратизма | и расројства друштвеног, које с планом уносе непријатељи нашег јединства, одиста су велики. Такви су нам учитељи HOтребни сада да са пуно одушевљења и тешким али истрајним напором приону изграђивању велике зграде наше југословенске државе. · 1 |

Онима што су залутали на путу или партијске непромишљености или на путу завођења и моментаног нерасположења, препоручујемо да се врате у наше јато, да сви заједнички размахнемо крилима, те да зао дух растерамо. и затроване излечимо. Што пре, то боље, да после не буде доцкан.