Učitelj

Књижевни преглед 403

Материнско царство — Читанка наших матера. Средио Жив. М. Радосављевић. Друго издање. Београд, 1922. Стр. 174: ценаг \ |

_ Г. Радосављевић дао нам је друго издање своје књиге Материнско царство с намером да се наше женскиње упути да у улози коју им је природа наменила, а живот од њих изискује и народност тражи и очекује гледа крајњи циљ своме животу; да се нашем женскињу многе појаве као природни ток живота њиховог и њиховог рашћења и развијања објасни као нешто природно од чега се не треба крити ни Сежати; да им се појам васпитања деце којем оне дају основу, раз-. јасни и да им ова књига послужи као забава уместо романа који трују душу нашем женскињу толико да романске сцене изводе и саме у своме дому, у својој породици.

Какав је суд критика дала у време прве појаве Мате ринског Царсшва, ми се сад не сећамо; заборав је збрисао из памети, а тадање листове немамо при руци, да бисмо то видели: Алм појава ове књиге сада, у ово доба, када је морал уопште пољуљан и када се наше женскиње и у вароши и на селу васпитава у „модерном духу“, пада у згодно време. Рекосмо да је морал пољуљан, али то не би било толико страшно да није псљуљан баш основ, темељ у згради васпитања породица у тешким поратним приликама за прибављањем животних потреба с једне и у похлапној жељи сваког појединца за комотнијим и удобнијим животом, с друге стране. Све се свело на лично задовољство, на лично уживање. Наше женскиње све даје да то постигне. И да би то постигло накарађује се модом до карикирања свога лепог и од природе изразитог става толико, да наличе пре на какве контрафе и плашила него на леп створ на коме је природа излила сву своју вештину стварања. Не изузимам ни образоване женскиње јер нам се чини да оно баш предњачи у томе. И кад би данас песник хтео да опева лепоту данашњег лепога пола, а сетио би се оних дивних поређења из народних песама: „Косе су јој тура ибришима, чарне очи морске трњинице, обрвице морске пијавице, бели зуби два низа бисера, бело лице бели алабастер, на грудима јој два бела голуба,.... Он би, сравњујући данашње женскиње морао да уздахне и с болом запева: „Косе су јој пострижена грива, чарне очи мазане црнилом, а из уста