Učitelj

440 У читељ

цијативом и снагом своје сопствене воље. Коме ће се он обратити и одакле црпсти и надокнађивати све оно што му школа није могла дати, а што му је неопходно, да се снађе и одржи на своме тако мучном и разгранатом послуг Одаклег — Одговор је један само: Из књига. Ту ће учитељ према потреби наћи: и лекара, и адвоката. и порезника, и астронома. и политичара, и привредника, и беседника, и уметника, и свемогућег информатора о разноликим догађајима у целом свету, и „певчика“ црвеног преко нота, — и све. Ту је једини спас мучне ситуације недовољно образованог учитеља и ту из књига, и само из књига, подразумевајући ту наравно и разне часописе и листове, има да црпе учитељ сву снагу и способност, да би се оджао достојно на висини свога ауторитета и да би у својој средини не лажљиво, већ истински доминирао својом вредношћу. Но да би тај посао на своме личном усавршавању могао обављати учитељ, потребно је да у њему самом постоји једна снажна саморадња, коју он треба собом да изнесе још из учитељске школе, а коју у њему треба да усаде професори-наставници учитељске школе, али тако, да се та саморадња потпуно разбукти тек онда, кад он остави школу и крочи у јаван живот као слободан човек. И млад почетни учитељ, нарочито првих година има па најактивније прионе овом послу. Осим тога, у овом раду, учитељ мора располагати и једном снажном вољом; морг се, затим, истргнути мало из обичне свакидашњице и помало лепршати и живети на крилима идеала и данас, у време крајњег матетеријализма. Он никада не сме претпостављати груби, слепи материјализам, чистом интелектуализму. Материја је пролазна — дух је вечити. Следствено свему томе, срамно би и врло ружно било, да један млад учитељ не прима за своју личну адресу бар два-три првокласна литерарно -социјална часописа, а на првом месту свој стручни, педагошки часопис, и не прати бар један дневни лист. Исто тако да у своме стану нема и не може ма и у подужем времену стећи, најскромнију количину књига, ако не и читав орман, а све се по да прилично остварити с обзиром на суму, коју износи обичан „испарач“. Јер, то је дика, то је понос учитељу, и прво што би требало да пада у очи, улазећи у дом, у стан учитељев, то су: књиге. Јер он, будући човек „од књиге“, човек од уме