Učitelj

450 У и те јљ

are

и часописа, као и остало. За њих треба врло мало напора, па да очувају своју интелигенцију, изнету из школе, јер само друштво у коме се они крећу после школе не заостаје много иза оног које су имали у школи. Такав случај није код нас. Ми смо по изласку из школе одмах упућени у села, а наша села су мирна примитивна станишта, где се дах живота тако рећи и не осећа. Ту човек станује, проводи и набраја дане и често пута успаван у оној сеоској тишини проведе године а и не опажа како заостаје, како га живот истискује. Сем тога он је у својој средини често пута најизразитији предсгавник интелигенције и заузевши ово истакнуто место, које му у заосталој средини припада и заборави да он с тим ве може бити задовољан, да он мора и даље да ради, да се може "исто тако лако наћи и у друштву потпуно интелигентних људи. Та опасност да се заборави, прети му још и отуда, што је наша земља и сувише мало разграната саобраћајним средствима, те су тиме и саме околности онемогућиле нам честа дружења и измену мисли. То је много утицало и на наш сепаратистички менталитет. Социјални нагон је код нас тако рећи у повоју. Ми се веома мало дружимо и врло мало умемо да се крећемо у већим скуповима, што је природна последица нашег издвојеног и разгруписаног живота. Стога је неопходна нужност гледати да се тај недостатак ка у неколико надокнади, Ако не можемо имати свакодневну посету најугледнијих књижевних раденика и државника, ако са њима не можемо. мењати живу реч, ми им можемо дозволити приступ у нашу скромну и повучену собицу путем њихових најбољих списа и радова. Њихове књиге, плодови њиховог мучног и плодног. рада, створиће нам најбоље друштво. Они ће нам пружати слике живота онакве, какве идеал човечији треба да достигне, они ће нас моћи увек оријентисати куда морамо поћи, па да користимо себи и друштву. Дружење са овим људима, то су _најпријатнији излети, које човек може осетити у изношењу најнежнијих и најскривенијих особина човечије душе. |

Нико од нас није доживео нити имас част бити у личном присуству великих светских књижевника : Толстоја, Достојевског, Жан Жак Русоа, Џона Стуарта, Шилера и Гетег, али је сваки имао срећу да их упозна, путем њихових класичних