Učitelj

УЧИТЕЉ

Март 1924. || БЕОГРАД Св. 7. Год. IV.

'Blagoje Marčić, — Dolovo.

Dra W04\%4 WFiMTiMdd | пак; тантогезотано! |: затогашија,

Svi principi u nastavi ne postoje i ne javliaju se odelito, svaki za sebe (samostalno), već svi skupa, zajednički, i stoje u tesnoj međusobnoj vezi. Tako i ova dva principa : zainteresovanost i samoradnja ne samo da stoje u uzajamnom međusobnom odnosu, već i kauzalnom odnosu jedan prema drugom; tako je prvi antecedencija drugog ili drugi konsekvencija prvog. Prema tome se ne možemo ograničiti da, kad govorimo O jednom, o drugom prin·cipu ne spomenemo, već ćemo mestimice i jedan i drugi isticati.

Potrebu i važnost „zainteresovanosti“ u nastavi ističe i pravda: psihološko – pedagoški zahtev, koji je u pedagogiji obuhvaćen pod 't. zv. formalnim principom zadatka nastave.

Psihologija nas uči, da se ceo naš psihički život sastoji iz 'triju glavnih oblika: predstavljanje (predstava), osećanje i težnja ili žudnja (volja). Sva ova tri oblika ne javljaju se posebno (samostalno) več zajednički. u vezi jedan s drugim. Predstave su elementi duševnog života a osećania i težnje jesu osobite modiTikacije, koje nastaju usled sticala predstava u svesti. Sa predstavama idu osećanja i tako se iz njih razvija volja. Prema tome volja se razvija iz predstava. Volja odvojena od predstava, uzeta za se, izolovana, nije ništa (Rain). Kako se volja razvija iz predstava a nastava obrađuje mase predstava iz kojih treba da se razvije volja, to je i zadatak nastave: obrazovanje volje pomoću predstava.

Sada, da li se iz svakog znanja koje nastava pruža može razviti volja? Ne. — Formalni princip u Pedagogici baš to naglašava: da nije dovoljno da nastava pruža samo jasne i potpune predstave, weć treba da su te predstave, koje se pružaju učenicima kao nastavno gradivo, i praćene prijatnim osećaniima, t. i. da pored svoje iasnosti imaju i svoju pokreiljivost. To znači, da znanje što se

| ..