Učitelj

Деоба Јакшића 493

„Само сестри братац не долази „Ко што очи не могу израсти, „Тако срце за братом рођеним...“

Милица.

Живела нам! (Загрли је и пољуби). Ружа. Од срца ти хвала! Е (Вагрле се). Драгојла. | Мој пољубац — и он нешто важи, Ако није — а ти свима кажи! (Вагрле се). Остале.

И наш и наш... (Љубе се међу собом).

(Звоно са цркве зазвони. Тог шренушка бевојке се пресшану љубити, па се стану побожно крстшти, и по шом лагано улазе у цркву). ,

i Il.

Док звоно звони, народ с обе стране долази и улази у

цркву. Кад звоно престане, појаве се с десна два старца. грађанина. Први старац. Страхота! Па ондаг

Други старац.

Па онда тај лажни испосник као да у земљу пропаде. Нити га ко виде ни чу више, (Обавиру се лево и десно). Тек он као да заведе памет војводи Димитру! До скора се клео у брата — сад од брата преза и зазире! Верује да је старешинство означено у коњу и соколу што Богдан Јакшић задоби на јуначкој муци. Богдану се то не даје... Отуда братска неслога.

Први старац. И то сад кад су Азијати ту да ударе на овај бели град блаженог деспота Стевана! Опет кажем: страхота!

Други старац. Добро кажеш. (Улазе у цркву).