Učitelj

Деоба Јакшића | 499

Ал: зар могу отровница бити2

Мој господар не зна бојног страха, Душа му је и смела и плаха,

Ал се брзо он савести враћа!

Боже, реци: ви сте ипак браћа!

Ти са грешне поврати га стазе,

С пута којим грешни паклу слазе! Молим ти се, васељене Творче!

Христе, Спасе, ти за правду борче!

(Клоне па клекне замишљена). —

(Тиха музика. — По малој паузи Анђелија се прене и устане лагано).

Нова нада — мисо сијну нова, Свето зрак је Божјег благослова... Кад издржах тренут искушења, Идем напред по стази спасења! (Оде)

VII.

С друге стране долази Богдан Јакшић са својим војводама.

Богдан. K'o пред браћом — ја вам нећу крити, Али тако морало је бити! Ту деобу брат ми стариј сазда, А првенство његово је вазда. Ми смо сада подељени, знамо, Али срцем тек смо једно само. Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску, И сав Банаш до воде Дунава; А ја узех Сришјем земљу равну, Сришјем земљу и равно Посавље, И Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од града, И Небојшу на Дунаву кулу; > А ја узех горњи крај од града, И Ружицу цркву насред града. Очевина, не дарови сватски,