Učitelj

Шта је цивилизација 513

Тако би исто било ако би тврдили да је лепота модерне индустријске уметности, виша од старе индустријске уметности. Моде се врло брзо мењају. Стил намештаја, кућа, крој одела, начин чешљања, пролазе врло брзо своје фазе. Те промене просто јуре испред наших очију као живе слике. Али ове сталне и брзе промене, не могу се тумачити као прогрес према лепом, један постепен пут као савршенству естетике.

Стил у литератури, предмет је истих еволуција, али ту се не може потврдити да је у једној еволуцији ка бољем. Свечана, снажна, жестока и апстрактна фраза ХУП. века, замењена је кратком, јасном и сувом фразом ХМШ. века. После, почетком ХЈХ. века, Шатобријан, Виктор Иго, Мишеле, створили су стил пластичан, соноран, узрујан, богат метафорама и антитезама. Хвала Богу у овој 1923 год. цела једна млада литература се труди да буде што више недокучна и загонетна. Неразумљивост триумфује, и треба бити старац као ја, па се не дивити ономе што се не разуме.

У ствари то су литературне моде које пролазе, после којих ће доћи друге, без да има напретка од једне до друге. Амио није писао горе од Бурдалуа, вити Волтер од Виктора Ига, нити Шатобријан од Марсела Пруса. Ми имамо право да некога тајно више ценимо, али бесмислено је казати да је литературна естетика у декаденци или прогресу.

Исто је тако и у архитектури. Пантеон и Партенон нису ништа мање лепи од Богородичне Цркве у Паризу, а катедрала у Амијену није ружнија од Грокадера. -

Наука сваког дана чини открића, али уметност их никад не чини. Ако смо ми виши од наших старих, то није због неке више естетике, то је због прогреса наших наука.

Ипак, ако уметност својим разним делима не чини прогрес са гледишта естетичког савршенства, опет се може ство· рити мањи или већи прогрес ако се лепа дела распростиру у народне масе. То је велика важност за историју цивилизације. Као што за научне, тако и за естетичне ствари има елита и гомила.

Гомиле су толико цивилизованије у колико имају више поштовања у љубави према лепим стварима. Народ атински, који је се одушевљавао Софоклом, и Еврипидом далеко је био изнад Византијске масе, која је се десет векова доцније оду-