Učitelj

Књижевни преглед 563

У васпитању човека тешко је„ па чак и немогућво, по ставити прецизна правила која се треба стриктно држати ради његовог подизања и одгајивања. Различите околности и стицаји прилика и околине имају моћан и најмоћнији утицај како на његово рашћење, тако и на његов духовни развој. Али ово не треба да значи да за васпитање човека није потребно неко нарочито упуство. Баш напротив. Зато што су утицаји разноврсни и многоструки, зато што је веома тешко. испитати индивидуалност сваког појединца, па свима тим индивидуалностима прилагодити педагошку теорију, — зато баш потребна је нарочита студија свих педагошких принципа, потребна је нарочита спрема оних, који хоће да се посвете родитељском и васпатачком послу. Али је све ово још само теорија, јер се на пракси још нигде није извело. Да би неко постао. добар баштован, погребно је да учи градинарство, а добар земљорадник да зна пољску привреду и Т. д. Али се сваки осећа и способним и дораслим и позваним да децу васпитава или боље речено: да их баци на свет и да их пусти прили-· кама па шта од њих буде. И за то се ми разликујемо више мање — у опште узев — само по презименима што се неко зове Јовић, Перић, Станић, Петровић, Пашић, Стојановић а васпитање смо добили сасвим случајно, стицајем прилика, никако по неком плану и систематски. — Наука о васпитању тежи да спреми васпитаче, па ма они били васпитачи индивидуалисте, или колективисте. |

Ритер је у овој књизи, намењеној свима онима, који немају ни времена ни могућности да се посвете дубљим педагошким студијама, обухватио најглавније моменте из области васпитања и практично и са практичног, примењеног гледишта разрадио лако и разумљиво.

Најпре је истакао циљ васпитању у три речи; училиши себе излишним, т.ј. да родитељи доведу децу дотле, да она сама теже усавршавању добровољно, по властитом унутрашњем нагону и без даље помоћи родитељске.

Овако постављен циљ изгледа на први поглед незгодан, јер је немогућно замислити да родитељи могу прекинути односе за својом децом чим она постану способна да себе материјално одржавају и морално поткрепљавају. И овај родитељски егоизам доводи родитеље у положај потчињености