Učitelj

Монтењева Педагогија _ 595

пружа све оно што може дати једна здрава, слободна и јака глава, која се удубљава у законе људске природе, допире до њиховог извора, следује им у њиховим применама и ослања сва своја мишљења на дубоко познавање човека, његових права и развитка његових способности. Нека се верује свему оном што он саветује, нека се ради све оно што он препоручује, може се томе што и додати: биће потребно да се ученик одведе даље него што је он то учинио; али треба проћи путем кога је он изабрао, ако није све казао, све оно што је казао истинито је, и пре него што би неко поверовао себи да ће га превазићи, нека се потруди да достигне“. Није се чекало на наш век, уосталом, да се искористе разборите педагошке рефлексије аутора Огледа. Лок, Русо, да поменемо само њих, зајмили су код њега обилно. У наше време, свак признаје да је Монтењ, и поред краткоће својих опажања, поглавица у области васпитања. То је мишљење не само наших сународника, већ такође и страних педагога, г. Р. Хеберта Куика, на пример, који у својим Огледима о реформаторима васпитања“) признаје да је „Монтењ основао, у области педагогије, једну школу мислилица чије су главне присталице доцније били Лок и Русо“. У Немачкој је било више издања Педагтошких огледа Монтењових. Поменућемо на пример оно које је публиковао г. Ернест Шмид у Библиотеци педагошких класика, издаваној у Лангенсалци. Са свих страна, после дугог заборава, указује се сјајна почаст, и ако позна, једној педагогији која је створена здравим смислом и мудрости, а чији ће извесни делови увек заслужити наше дивљење. Прев. Бож. Весић, шк. надзорник.

Шарл Рише — Члан Париске Академије Наука.

Шта је цивилизација7. - С француског В, Срвић.

__ Свршетак. —

WM. Зато, што наш науке пружају могућност да упознамо

" ствари и да господаримо материјама, зато науке: медецина,.

___ У) Едисанопа! Кејоттег5, од Р. Хеберта Куика, последње издање, Стетан, 1885. _