Učitelj

608 Учитељ

Овакав културни и научни радник и у неку руку морални је ђеније.

Он је добар научник и добар човек; али није добар васпитач. Јер, колико нас је, који се, уз стрмене лествице науке испнемо до висине, на којој стоји овај научник! Таквих нема ни неколико у васколиком народу нашем. сви остали, масе разних друштвених слојева народних, на нижем и ниском су ступњу и највећим делом проводе време, у погледу овог питања —- у заблудама...

Према овоме, не само за сад, већ ће прохујати тисуће година па да човечанство прође кроз перипетије научних доктрина и дође до ступња, на коме је, напред споменути научник, који се и са висине науке: диви Богу — јер ни он не може бити без њега... И кад је то тако, онда нам се намеће питање: које методе, да употребимо за васпитање народа и омладине»

Нема сумње, да ће на ово питање сви они, који су школом извукли у својој свести правилне конзеквенце бити за то, да је за васпитање народа и омладине најбољи метод онај, који је у вези са религијом; у вези са суштином праве религије искључујући из ње све заблуде спекулације и непогрешимости. |

Да то у најглавнијим потезима и детаљишемо.

Морал и религаја морају се узајамно проткивати јер морал, у нижим слојевима друштвеним, није ништа, ако није религиозан, Зна се, да науци припада испитивање области појава, прогреса а религији то исто и сфера последњих питања и морални живот човечанства.,....

„Религија је топлота. Само Хришћанство биле је толико моћно, да унесе велику топлоту у свет човеков и само из те велике топлоте, могла се одвојити светлост модерне науке.

Наука је светлост; потребну топлоту добија она само из религије; иначе је светлост науке хладна, да би могла загрејати душу човекову....

Обичан, побожан човек, моди се Богу; племенит, религиозан човек диви се Богу“. — Б. К.

И, како је човек најлепша песма, коју је земља, једна од милијарде Божјих творевина отпевала у славу Богу, дужност му је, да негујући науку, најпре у срцу негује религију, јер