Učitelj

642 Учитељ

братих типова бојама правог уметника природњака. Њихов бедан живот, који не би био тако бедан, да људи нису тако сурови и бедни, занима уметника, и он залази у њега и слика га тако пластички и живо да се уз прочитане речи јавља одмах слика његових бедника, које описује и просто им с лица читате сву радост, што и њих описује тако вешта рука као што је г. Живадиновић.

Неће бити претерано ако кажемо да ништа дивније и ништа лепше и складније нисмо прочитали од свих наших новијих и старијих приповедача. Рељефни описи прплроде и личности у приповеткама, проткани дубоким психолошким разграничењем развоја догађаја, остају дубоко урезани.

Све приповетке — 12 на броју — описују патнике у животу за живот и ради живота. Г. Живадиновић описује THпове свога родног места, мале паланке испод Озрена, пуне неког беспрекидног празничног живота, кад настане бањска „сезона“, са мирном спољашношћу људи у њој, која може да превари само странца. „Иначе сваки има у очима варошице другу личност, лажну или праву, истесану на улици и познату свакоме“; где нико никога не штеди, где се свако ко то заслужи, исмејава до краја без милости...

У „Падавичару“ описује тип, „који је патио од падавице, која га је сковитлала где било: пред каваном, у кући, једном и у цркви, а понајчешће на улици на видик целом свету“, тип, који је „ишао изубијана лица, са чворугама на челу, раскрвављених усана и са тканицама чији је крај испадао испод силава, вукао се по земљи и скупљао прашину. Промицао је улицама нечујно и полагано, тресућ огромним туром на чакширама, обувен у пресне неостругане опанке чији се врхови · белели, увек гологлав, унезверен, гоњен нечим што је имао пред очима, носећи у својој снажној и високој појави нечег скрханог, молбеног према људима које је сретао, уплашеног према свему што га окружавало Кад би се појавио на сокаку, жене су прикупљале децу уза се, уводиле их у двориште и ударале шип у вратнице, а он продужавао вечито лутање паланком, надајући се да ће га од бољке сачувати само ширина и плавичаст ваздух планински“.

Лутао је и тражио бољци лека и сви су се трудили да га излече. Напајали га разним лековима док се није пронео