Učitelj

Некролог 759

— Нашто натурати JPyMHMa OHO MITO HHje 32 M,HX?

Његова дела штампана су увек на лепој хартији, и по стотина примерака, већином петитом и гармондом, м он их је увек давао по цени коштања. Као борац за слабе и потиштене, он моли, да се и оно што се за њих добије, пошље ком удружењу: радничком носачком и т.д, а за време анексионе кризе коме патриотском друштву. „Живећи скромно, писао је, ја сам толико заштедео, да могу сва моја дела штампати, а да за њих не добијем ни пет пара“. Он се сматрао вечитим дужником друштва, породице, нације, расе, човечанства, „Ми смо дужници многих поверилаца, писао је, и нико од нас нечинини оно што је дужан учинити, а камо ли да чини што сувише“. Сматрао је да је грех у борби и раду попустити, и радио је пером до последњега даха, средивши лепо у карике све своје- још нештампане рукописе. Он се показао доследним и својом последњом вољом, која ће, кад се оствари, бити вечити сведок његове гвоздене доследности: да животом и радом буде од користи роду у коме је поникао...

Слава му...

За један некролог дуго би било наводити само и библиографски преглед његових радова, а камо ли улажење у идеје, у начела, које је он износио и проповедао. _

Философ, социолог, педагог, правник, историк философије ит. д, који је читао: Аристотела, Платона, Спинозу, Љујиса, Дарвина, Канта, Хелвеција, Цицерона, Конта, Миља, Русоа, Монтескнја, Хегела, Хербарта, Коменскога, Песталоција, Бена и Спенсера, Блунчлија и т. д, није само парафразирао туђе идеје него их критички пропраћао, сводећи све људско знање на искуство рода људског, и одређујући улогу философа и научника као слугу и тумача природе. Разуме се, да је, примењујући философска и научна начела на живот савременога друштва па и нашега, као и на поједине гране, н. пр педагошку наишао на преголеме заблуде човештва, па и нашега друштва, на голема зла савремене културе, која у својим недрима, по његовим речима гаје нове Хуне и Аваре, докле позлаћену главу дижу у небеса. Пријатељ малих и слабих, он и код њих не налази цвеће, већ и ту налази људску. природу, са свима њеим махнама, и једини спас налази у ограничавању жеља према снази (Русо), повратку простијем, природнијем животу, и влади моралног осећања, у којој би човечанство чинило велику заједничку породицу.

Као професор Учит, Школе и школски надзорник, имао је прилику да види, како се радна снага, време и новац троши на непрактична учења, и противник расипања, удара на химеричне сврхе васпитања, тражећи да оно донесе користи за живот.