Učitelj

690 | Учитељ

Монтењ хоће, и он такође, за свога ученика више слободе, више доколице, да не би угушио љупкост, природну милину детета.

Преокупиран овом идејом о слободи у васпитању, он се опет осврће на њу неколико редова даље, после последњег излагања о филозофији, говорећи о могућности филозофирања у сваком узрасту. |

Као Рабле опет, он напада с крајном жестином дисциплину колежа свога времена. која је створена од насиља и снаге, ужаса и свирепости“. Не нагињући апсолутно ка трпељивости, он захтева да „строга благост“ буде лозинка „полиције колежа“. Он искључује у њима телесне казне; и, у својој грациозној фантазији, замишља домове васпитања где би „радост, грације“') биле насликане на зидовима ради увесељавања детињих очију и где би радост владала стварно, у разредима „посутим цвећем“, у гимназијама „где би се игре, забаве, песме, скакање и трчање“ неизменично замењивали са учењем пријатним и добровољним. Мање рада, туче нимало, пријатне лекције које изискују од ученика добровољне и лаке напоре; забрањено свако насиље; забрањена свака грубост; ето идеала благе и осмехнуте дисциплине коју је је Монтењ смислио и коју жели да види примењену у васпитању „тих деликатних и нежних душа гајених за уживање части и слободе“.

Монтењ се никад није превише обазирао на правило поступних прелаза: на месту до кога смо дошли, он се апсолутно огрешио о њега, и ево где се одједном, не извештавајући нас, поново прихвата већ раније дотакнутог предмета о физичком васпитању. Он чак иде мало далеко са овим одељком и, под изговором да ојача тело, повлађује, готово подстиче, код младих људи, ексцесе сваке врсте. То је једина озбиљна слабост која се може открити у Огледу што га анализирамо.

Следећи је пасус у виду закључка: „Ето мојих лекција, пише Монтењ; њима ће се користити више онај ко их ради. него ли онај ко их зна“. Другим речима. право васпитање тежи акцији Монтењ, као што ће то Русо доцније учинити, удара овде на „брбљиво васпитање“, чији је циљ да ствара

ђ) Грације (Аглае, Талиаи Еуфрозима) биле су насликане на зиду у школи грчког филозофа Спеузима (мро 339 прд Хр.)