Učitelj

692 У ве љ

„учење мртвих језика мора: бити. постављено на други плањ испод моралних и практичних учења, која чине према његовом. мишљењу праву основу васпитања. У сваком случају, а у овом питању његова мисао није сумњива, латински језик треба да се учи само после француског па и после осталих живих језика. „Ја бих. желео да прво научим мој језик и онај којим. говоре моји суседи с којима се најчешће налазимо“. . Овде се Монтењев систем истиче изнад традиција и рутине твога времена. Он надмашује јансенисте, надмашује Лока, и чак иде даље него што ће они сами ићи, предлажући за учење латинског језика "природну методу која се састоји у томе да се. јевик учи практички употребом, више него ли граматиком и правилима. |

Познато је с каквим умним настојавањем Монтењ беше обучаван од свога оца, особито што се тиче наставе латинског језика. У. истој години, кад је оставио замак, „Сен Мешељ де Монтењ“, да би ступио, у Бордоу, у колеж Гијене (1539), он је већ знао латински, толико, каже нам он, без лажне. скромности, да се ни најбољи тадањи латитинисти, Мире ') на. пример, не усуђиваху да се с њим огледају“. Ове тако брзе: прогресе треба приписати методи којом се служио његов отац. Данас људи верују да чине нешто ново кад за децу налазе. немачке или енглеске боне, које говоре само језиком своје. земље, те тако за ту привилеговану децу има, у неку руку, више матерњих језика. По овом начину, Монтењов отац беше већ поступио у пракси са својим сином. „Пре него му се биопрви пут одрешио језик“, Монтењ је поверен учитељима који. с њим разговарају само на латинском језику. Што се. тиче. чланова његове фамилије, „било је строго правило да ни мој отац. ни моја мати, ни слуга, ни собарица не говоре у мом. друштву што друго осим онолико латинских речи колико јесвак био научио ради ћаскања самном“.

Али Монтењ, поред свег истицања вредности овог система, није успео да прикрије његове недостатке. Не говорим самоо тешкоћи, на коју би се наишло при у описивању једне методе, применљиве само у домаћем васпитању које је врло-

i) Мире (1526—1585) најлавнији међу латинистима о којима говори: Монтењ, предавао у Поатјеу и у Паризу.