Učitelj

46 Учитељ

"Ђорђевић, после женидбе поч. краља Александра, био изгнаник, и кад је цео свет, почевши од краља, грмео противу „Владановштине“, па и они који су јој служили док је била у сили, једини, ваљада, човек у Србији, устаје јавно да каже и зле, али и добре стране владе др Владана Ђорћевића, и дл га, поред свих махна, назове државником. Тај је човек био Миловановић, и ако је он лично, за његове владе по солственом тврђењу, „више препатио него под свима другима уједно“. Па ипак, он се никад за владе д-Р Владана није истоме хтео „обратити за заштиту, и ако га је он веома ценио као свога старог и дугогодишњег сарадника „Опаџбине“...

Поникао у земљорадничкој породици, одрастао и развио се у народу коме је земљорадња претежно занимање, и чији је ум, песму, шалу, загонетку и пословицу уздигао 19. век до „обожавања, нарочито после Доситија, Вука, Његоша, Бранка ми Даничића, он је остао до краја живота дубоки поштовалац масе нашега народа, у којој као у великој врионици, превиру, таложе се и издвајају велики облици духа и живота, који га држе и чувају од пропасти. Он на културу гледа као на дена"турисање природе човекове, после чега долази засићеност и пресићеност, те се човечанство, после грдних потреса, опет враћа природи, видећи, како се и с малим може бити задовољан. И пример сувремене Русије, и наших вароши за време окупације сведочи нам, како обожавање пољскога рада није само «ствар осећања, већ и здравога разума. Јер док је год човек данашњих особина, и докле год буде јео, пио, одевао сем склањао под кров, сеоски рад пружа му све неопходне потребе. за живот, те ће онај, који земљу ради, моћи се лакше снаћи у тешкој кризи друштвеној. И стога је он налазио у подизању земљорадње основу снаге и величине државн“, и да она не само не понижава, већ уздиже човека, стварајући га слободним и независним. Колика поука за сувремено покољење, које кад год може напушта село које целоме свету даје насушни хлеб!...

Љубав спрам земљорадње, он је показивао и на делу. Занимљиво је било посматрати старога професора и философа, како ради у својој маленој баштици, и њивици. Кукуруза има величине неколико кв. метара пред својом кућом...

Дајући у својим студијама разлога и за реформе, и рад на народном добру „озго“, он тражи да се од темеља, ради-