Učitelj

Прилог биографији Милоша Миловановича 41

кално зида, да се следује инстикту масе, ослушну њене жеље, и по том ради. Један од тих великих радника. на уздизању масе, био је Миловановићев сувременик, а можда и познаник Адам Богосављевић, коме је он посветио прву књигу Ш. кола своје „Философије и науке“, изневши укратко при крају књиге живот и рад Адамов

Адам Богосављевић родио се у Копривници, у окр. крафинском, око 1844 године. Свршио је 1867. год. философски факултет у Београду, и на ужас свога оца, и на потсмех села, отишао у своје место рођења, да ради земљу, да учи народ бољем обрађивању земље, да га умно, морално и материјално уздиже, да му, временом буде представник, и да буде хапшен, и нађе мученичку смрт 19. марта (по с.) 1880. год, у болници у Зајечару...

Такав један човек, који по примеру руских нихилиста

педесетих и шесетих година, оставља салоне, удобан живот и господску, онда завидну плату, и иде у село или фабрику, да ствара жуљеве на рукама, да у зноју лица једе хлеб свој, да буде учитељ својој браћи и најближој околини, да живи, ради и страда, и буде углед многобројним младим људима, који ће се временом из разних школа, нарочито учитељске, разићи по вароду с апостоластим Адамом, готови да и сами понесу крст за народно добро, идеал је Миловановићу, а у привредном и социјалном: српска, одабрана задруга, у којој сви раде по «способности, а добивају по потреби, и у којој је, с обзиром на моралне везе чланова, остварен идеал коме човечанство тежи!).

(Он је сматрао и Светозара Марковића за неуморног борца у корист привредног благостања и политичких слобода српскога племена. И никако није могао опростити, што се Србија све више бирократисала па и под владама следбеника "Светозара и Адама, што се множио број канцеларија и чиновништва, које све скупа, поред драгоценог материјала у себи, има много зла, што гута благо радне, производне масе, и ствара читав кадар непродуктивних инвалида и полуинвалида.

у И докле су старије генерације, од Адама до Јанка Веселиновића обожавале село, новије беже од села, и живот у њему сматрају за бедан и досадан, као да су градске улице, игралишта и шеталишта извор «снаге, богаства, и одбране државне...