Učitelj

48 Учитељ

Као философ, позитивиста, он је философију и науку ценио у колико користе човечанству, сматрајући да је само оно наука и философија што се може искуством верификовати, а све остало, што се тим именом зове, производ је људске уобразиље. .

Као педагог, он није једностран, већ цени укупно све чиниоце живота, дајући и настави и васпитању важно место, али не превиђајући многобројне друге факторе, без којих су настава и васпитање вика у безваздушном простору... Отуда је његова, каткад јетка реч коју иде до сатире, кад је реч о педагозима који мисле, да се са нешто речи казаних у школи могу стварати карактери, мењати наслеђене особине и средина живота која утиче на васпитање и T. |H. Отуда, најзад, и прелажење ћутке многих наших педагога преко његових радова, који би радови у тој области могли доћи само у педагошку јерес. Отуда је, н. пр. било код нас одличних педагога, који су негирали педагошке погледе и једнога Х. Спенсера, и говорили за њ, да је у своме раду имао у ствари само један педагошки „интермецо“. Отуда је и то, да је један наш педагог, с иронијом говорио о искуству, рекавши да у Педагогији пресуђује наука, а не, „не знам чије искуство“, и ако данас имамо посла с експериментима, са стварањем намерног и ненамерног искуства на свима областима па и на педагошкој.“)

Дубоко религиозан у правом смислу, носећи у своме срцу осећај за све што је племенито, он је сматрао да је варварство и животиње убијати, и наводио за пример једнога философа, који се чудио, како може човек на својим рукама да носи тако безазлено створење као што је јагње, да слуша како блеји и да га по том код куће коље!... Отуда он налази, да је „једна од највећих препрека прогресу човештва у томе, што се човек рађа са свима анархичним предиспозицијама једнога дивљака. И те његове анархиске предиспозиције, не само физичком, него и умном и моралном страном, трају више мање целог живота индивидуалног... Никад ни једно доба. живота, није увек, у свима приликама културно“...

Он је религиозно осећање сматрао као саставни део душе човекове, који ма у ком облику тиња у њему. Кад су се све-

1) В. расправе д-р Паје Р. Радосављевића, и цео његов рад у том правцу, на жалост, У туђој средини, на Универзитету у Њујорку. .•