Učitelj

274 YVuMrTeMm

циљ свакога васпитања због тога, што се ради формирања моралнога карактера мора водити жилава борба на два фронта; не само, дакле, против спољних сила и препрека, које то ометају, већ и против унутрашњних властитих слабости, нагона и страсти, које то још више ометају.

Дабогме да и код формирања карактера такође играју важну улогу средина и наслеђене особине. Али се за формирање једнога карактера, а тим пре једнога моралнога карактера» и ако је он у зависности од средине и наследства, у главном обзиремо на оно што човек створи и што је кадар створити сам из себе самога, како то лепо вели философ Кант. Идеал карактера манифестује се уопште у пуном јединству свих поступака једнога човека са самим собом, са својом психофизичком природом, (диспозицијом), у савлађивању свих препрека за то, и то како својих властитих (нагона, страсти и т, Д.), тако и спољних, у друштву. Отуда можемо истаћи као идеал карактера онај поклич великога скандинавскога драмскога писца „Ибзена: буди веран себи самом“, или и поклич највећега светскога песника Шекспира „буди што знаш да јеси!“ А то ће рећи: буди оно на шта си упућен својом нсихо- физичком природом.

Има ли чега лепшега и узвишенијега него кад за једнога човека могу како његови пријатељи тако и његови противници рећи: „тај је карактер!“ Зар нисмо ту сви ми одмах на чисто с једним, а то је: да тај човек представља нешто у друштву, да је он једна жива сила у друштву А он је то просто и само због тога, што има и одржава један одређен и увек конзеквентан правац у свом животу и раду, којим суверено иде, дабогме, поред других потребних за то духовних одлика.

Један карактер говори увек како мисли И ради увек како говори. Он се не пита у страху: да ли ће последице таквога његовога рада и говора донети њему користи, пријатељства, признања и пријатности, или да ли му оне, напротив, неће у место свега тога приредити пун бродолом и пораз у животу2 Он само чини своју дужност и пре свега другога посвећује све своје животне и духовне силе само свом животном циљу и идеалу, не бежећи никад испред борбе и зазирући никада од најтежих жртава. Ето такве људе, код којих мислимо