Učitelj

Књижевни преглед 219

комбинација чинити, али оно што чини суштину фантазију наје гола репродукција старих елемената, већ стварање нове представе, нове целине из већ познатих. Као што се од разног цвећа могу правити разни украсни објекти (венци, звезде, полукрузи и т. Д.) и увек у новој комбинацији даду нове предмете, исто тако и од разних старих представа даду се увек изградити све нове и нове слике. Оно што се добије у прављењу украсних фигура од цвећа није никако нешто што смо код цвећа имали, већ су то сасвим нови објекти (венци, славолуци и т.дД.), а што се тај нови објект састоји из већ датих елемената (т.ј. разних цветова), то ништа не смета особинама новога; ново ништа не губи од свога карактера. Исто је тако и код слика фантазије: ново је целина, а старо су они елементи из којих ново склопљено. Ово је потпуно јасно у савре-' меној Психологији, и мене изненађује овакво писање г. 31 (стр. 21.): „Као што је познато, традиција учи да је фантазија моћ којом се представља нешто раније опажено, или нешто ново. Прва форма фантазије зове се репродуктивна, друга форма продуктивна. Мислим да је сасвим јасно да се прва форма не разликује од памћења, чија функција се баши састоји у обнављању, у репроду“цији пређашњих утисака и нашег искуства. Али и продуктивну фантазију није могуће разликовати од памћења, јер се сва радња фантазије састоји само у комбиновању материјала који се очувао у нашем памћењу...“ Овде г. 3Ј. даје потпуно погрешно саопштење о суштини фантавије: савремена Психологија тако не мисли, она тачно двоји репродукцију (гевр. памћење) од фаншазије, и г. 3. није смео тако што подметати модерном схватању суштине фантазије... И почетак из Психологије зна да је репродукција верно (у колико је могућно) обнављање старих резидуа, а фантазија —- склапање новога од старих диспозиција (резидуа).

У одредби појма фантазије г. 3]. чини једну збрку кад каже (стр. 142): ... „фантазија није ништа друго него емоционално мишљење .“, па ипак, као што смо видели, фантазија по г. 3. није интелектуална функција. Овакво се изражавање сукобљава с целокупном Психологијом и са здравим разумом, као да мишљење није интелектуална појава. ..

Г. 3]. врло често се изражава у духу популарне Психологије: „осећање остаје и пгда у дубину душе“, „осећања која