Učitelj

294 Учитељ

Психологије, онако како не сме говорити а још мање написати један научник, а кад погледамо у списак психолошкелитературе, видимо да је г. 3]. имао при руци најмодерније ауторе.... Принуђен сам да цитирам тај његов сумарни иввештај о успеху Психологије: „Не треба заборавити ни то, да савремена психологија има првенствено морфолошки карактер, друкчије речено, савремена психологија описује засебне психичке појаве, засебне процесе, али не уме још ући у оно што: би се могло назвати "физиологија душе, њена целина, њен недељиви, једини, органски живот, Душа је организам, који живи у правом и потпуном смислу речи; само што ми још не умемо опртати тај живот, тај живи органски развитак, у његовој непрекидности. Ми издвајамо засебне најважније моменте, и онда синтезирамо материјал“. — Овако модерни психолог — а ја г. Зјењковског сматрам бар по цитирању психолошке литературе да треба бити модерни психолог — не сме говорити. Цео цитирани став, од почетка до краја, скроз је нетачан те и без икакве научне вредности. Онакву Психоло-. гију какву он има у глави, заиста је без смислаи органске целине. Ту су и модерне ствари и мистерије помешане уједно, код њега имају места и чињенице из физиолошке Психологијеи спиритистичко учење, баш исто као код модерних теолога који би хтели да измире модерне природне науке с Мојсијевим учењем о генезису света, те да по оној: народној пословици: „И вуци сити, и овце на броју“... Али се тако у науци не може ићи! Далеко би и сувиш«г отишао да сваку реченицу побијам и доказујем обратно. Овде бих могао скромно да скренем пажњу на своју расправу „Експериментална Психологија као природна наука“ („Учитељ“ 1922, г, св, за OKT., нов. и дец.), где ће се видети бар унеколико колико је погрешан цитиран став г, 3ј..

Стојећи на становишту дуплог персоналивма (јер г. 3). верује у емпиријску и матафизичку свест). за г. 3]. асоцијативна (номиналистичка) теорија је „скроз лажна“ (стр. 198.):. За њега је потпуно доказана истина, па је чаки другом препоручује, да јединство психичког живота није одређено само анатомско-физиолошким моментима, него још и више и дубљепсихолошким моментима (мој курзив) За г. 3]. постоји и некаква оделита, засебна психолошка супстанца сем мождане»