Učitelj

јЈогуница 365: скији — да се "тако изразим — чисто ми је пркосио; али сам приметио: да он то није чинио да мени пркоси, него да од једа није знао шта да ради.

Али кад мину неколико дана поче ти мој Милан обарати: главу. И ако нисам хтео погледати у њега, ипак сам приметио, како ме пажљиво слуша, како се пашти да све налоге» које ја другој деци дам, и сам изврши. Видео сам како ме гледа, непрестано гледа све дотле док ја главу на његову страну не окренем, а онда обара очи земљи...

ја се бејах решио да не попуштам све дотле док га не сломим, па да би то трајало и две године..

једнога дана наредим првом разреду да ми донесе прописе. Донели сви па и Милан. Ја им дам налог како ће да: седну и обратим пажњу на све ситнице, само да ми први провис добро напишу. |

један по један износили су ми прописе, ја погледах и био сам потпуно задовољан.

Приђе ми и Милан и поднесе пропис. Летимице видех да је и лепо написан и чист.

Али ја и он бесмо у завади.

— Шта ћеш» упитах озбиљно.

— Да... да... да... Ми... ]

— Носи то!.. Ваљда сам ја доспео да и којекакве јогунице и пакоснике учим!..

Њега облише сузе. Он се врати у скамију и поче јецати.

ја се чиних невешт.

* + *

Дан за даном пролазио је. Већ се намирило три месеца од дана наше заваде, ја сам био вазда једнак, али Милан ми се изменио. Моје око приметило је како у свему попушта својим друговима; видео сам како се ис Којом дружи; ниу у игри није више онако пакостан; једном речју: друго дете!,

Али ја хоћу јогунство да уништим. То мени није доста. Ја хоћу да он мене моли и то мора бити!..

Већ сам га Почео жалити, али сам стегао срце. Гледам га како гута просто моје речи кад држим предавања, како врши моје налоге тачно, до ситница, и ако сам ја то другом наређивао. Али он беше јогуница, још је јогуница, још ми се није покорио!.,