Učitelj

370 Учитељ

срет па се нашао био раније и с пок. Урошем и разговарао о штампању ове приче у „Учитељу“ и Урош га је и упутио ж« мени. ; та 5) -; Кад ја стигох у Удружење а пок. Урош још с врата дочека ме: ) |

— Ех, добро, кад си дошао. ја мислим на те. Хоћеш ли да штампаш у „Учитељу“ једну причу Јанка Веселиновића А мени се нешто смучи. Дође ми у главу нешто и сувише салетљиво, па се нинички осмехнух и рекох:

— Нећу! |

— Како нећеш2 рече зачуђен Урош.

— Е, па нећу, тако! Ја сам уредник „Учитеља“ а ти ниси. Па нећу.

— А ја сам председник Удружења.

— Ти си председник — а ја сам уредник па шта хоћеш2

— Хоћу да штампамо Јанкову причу у „Учитељу“

— Ја нећу да штампам јанкову причу.

— Ми ћемо да се завадимо.

=— Море, остави ме, Урошу, на миру, рекох ја насмеДано: шта сте ме салетели, као да ја незнам ко је Јанко и ашта треба за Јанка да учинимо па му покавах и рукопис и — признаницу.

— Па што не кажеш одмах> рече Урош. „Умало ме не ваљути. Али да је ниси примио, збиља, — грдно би се завадили.“

Ето таква је неподељена љубав учитељства била онда код жнас београдских учитеља према Јанку.

Јанко као национални борац

Јанко Веселиновић је познат као просветни, културни радник а нарочито као један од наших највећих приповедача жоји је са пуно поезије, топлоте осећања и рељефности сликао идилични, и патријархални живот србијанскога села,