Učitelj

Историја Педагогике 423

као и на основу погледа немачке филозофије (Кант и др.) све је промењиво; живот нам се јавља у формама, које су привидно непромењиве. |

По Дарвиновом мишљењу, еволуција фела је потчињена двама законима, који су примењени у психологији: закону борбе за живот и закону природног одабирања. Ко побеђује у тој борбиг Најјачи и најразумнији, укратко, чији је фи: зички и умни механизам најбоље прилагођен средини. Победиоци предају своја преимућства потомцима и њима, на тај начин, припада будућност. Како сам Дарвин каже у своме делу „Постанак фела“, он је применио Малтусову деоктрину о борби, која неминовно потиче из преголемог намножавања по закону 'геометриске сразмере, на цело царство животиња и биљака. Међутим, за нас је важније, што је Дарвин у своме делу „Човеково порекло“ развио исту мисао. И по праву човековог развића, физичког и духовног, били су од пресудног утицаја: борба за опстанак и природно одабирање. Но, ипак је карактеристично за Дарвина, што је, у погледу човекове борбе за опстанак, испољио и известан оптимизам. Он предвиђа усавршавање све веће и веће, губљење мрачних страна у човековој природи и победу човечанске природе над живопшњском. Дакле, закон борбе и одабирања енглеска школа (па и Хегел) је распрострла сем физичке области и на друштво, језик и морал. Постоји вечита утакмица између јаких, разумних, и бољих и вечито одабирање бића. Победиоци у тој борби, најзад, постаће побеђени; све се креће напред; све тежи да дође у равнотежу са средином и другим бићима. На крају таквог развића добија се једно стање, у коме ће сва бића доћи до узајамне равнотеже, узајамно ће подржавати једно друго и биће сједињена пуном солидарношћу. Тиме Хераклитова мисао: „Све разједињено, сјединиће се, као хармонија лире,“ добија потпуно објашњење и прави израз.

Сада већ смемо, не претерујући у брзини, закључити, да се васпитни циљ истакнут у М. Манасеине и Д. Трстењака скрива у философији Хераклитовој и у философсконаучним погледима Спенсера и Дарвина. А то нам, у исто време, доказује тачност. поставке, да философска уверења