Učitelj

582 Vu M T e JE

Две велике струје савремене Педагогике.

У 1; (пгеглаНола! de Р Еизагтпетет,, свесци за мај-јули од ове године, расправља Е, Делоне о двема главним тенденцијама савремена Педагогика. Једна се у главном манифестује у тежњи за мерењем педагошких чињеница, у проучавању делова васпитачкога рада и у фиксирању закона васпитавања. Правац се овај у главном обележава као експериментални.

Друга тенденција пак има поглавити смер: кидање скласичним педагошким навикама, особито темећи, да на место система дидактичког вербализма уведе систем само васпштање једно сигурно утврђено има овај правац као да нама, има да има највише заједничког са именом Школе Рада.

Деломе долази у главном до оваквог закључка о овим двама правцима. И један и други је оправлан. Први због тога јер омогућава верифицирање педагошких претпоставака и богати техничку страну васпитачкога рада; други због тога, јер

отвара врата дубоких рефорама метода и програма. Р-г Б. Марковић.

дописи

Г. Д-р Никола Поповић и његови критичари

У последњој свесци „Мисли“ за ову годину (св. 147 —148 стр. 237—264) изашла је једна опширна изјава двојице критичара г-на дра Н. Поповића, у којој се индиректно пребацује потписаноме, што је једног, по мишљењу критичара, тако неспособног писца као што је гн Поповић довео на универзитет и предложио за ванредног професора. Поводом овога прекора осећам се побуђен да учиним следеће примедбе.

Један од критичара напомиње, да су сви судови наших критичара о г. Поповићу били негативни. Мислим, да г-н Поповић не треба да због овог очајава: већина критика, које су на српском језику изашле о мојим радовима, биле су такође (а још су) негативне. Предвиђајући начин на који г. Поповић може бити дочекан у нашој критици, ја сам му саветовао, да свој проширени спис „О доктрини дискретног простора у новијој филозофији“ публикује на немачком језику. И добро