Učitelj

602 Учитељ

викну ми он — па стобом ни ђаво не може изићи на крај!“ За тим ме посла на место, па захте другога. Учитељ позва свога најбољега. Надзорник му постави питање да покаже све земље у којима живе Срби. Рекавши то, надзорник се окрете, а учитељ показа ђаку једну гомилу земаља на карти. Ђак се збуни — онако се питање у овој учионици никад нијени расправљало! — па, кад му надзорник понови питање недовољно артикулисаним гласом, он обема рукама покри државе — Јужне Америке, Надзорник дрекну: сад је био у свом елементу. Одмах љутито отера на место тога школског првака, који је доцније имао чудновату службену каријеру. Био је —- да одмах и то кажем — срески практикант кад се једном прснесе глас да је „пала влада“; од радости је сву ноћ провео у крчми, а од расположења је празном бутелои гађао зидну слику дотадашњег министра-председника. Кад је свануло, показало се да влада није ни давала оставке. Он је онда одмах узео пушку па се одметнуо у хајдуке. Да се вратимо испиту, Трећи, који је изишао да говори, био је такође лоше среће, Надзворник га кратким путем отера, па од учитеља потражи „кога паметног“, Учитељ, мирном савешћу, позва мене, Надзорник му рече да он зна шта ја знам, већ нека му изведе другог доброг. Тада учитељ изјави: „Немам ниједног доброг; имам свега једног ваљаног (показујући на мене), А какви су моји мангупи видећете по овоме: написао сам за вас нов прозивник, па су ми га лоле украле!“ али ни он није учио код мене. После такве искрене исповести надзорник огласи да је испит свршен, а учитељ у најстаријем резреду старе престонице, навршивши тих дана четрдесет година службе, доби двојку! —

Већ сем поменуо поразно учење напамет код последњег свог учитеља. Али да погледамо медаљу и с друге стране, па да поставимо питање: а да ли треба изоставити и свако учење напамет На то питање нећу лавати одговора, али ћу Друго нешто поменути. Имао сам, као надзорник, више пута прилике да чујем како ученику, који се мучи тражећи одговор, каже учитељ: „Полако — реци то својим речима“. Никад нисам утврдио да је ученик, који се тако мучио, који је тако мучио и учитеља и мене — у исто доба био и одмичан ђак, Зато сам увек после испита, где је било и таког случаја, учитељу насамо стављао питање: „А кад те то дете