Učitelj

6 LJU M. TC JE

вом својственом нежношћу, благошћу, тактом и одмереношћу у предавањима и пријатељским опхођењем с децом за кратко време задобио је љубав својих ученика и привукао пажњу не само ђачких родитеља којима је такав начин поступања у васпитавању деце био потпуно нов, већ и код својих колега у Београду који су долазили као на чудо да се на његовим предавањима упознаду с новим методом и новим радом. Тада је он написао и свој први већи књижевни рад: Рад у 1! разреду основне школе код Саборне Цркве, који је штампан у „Просветном Гласнику“ и одатле одштампан у онолико комада колико је било основних школа у Србији и расаслан од стране Министарства Просвете свима школама бесплатно. Својим радом у школи и овим својим првим књижевним радом Миодраговић је привукао пажњу меродавних фактора у Министарству Просвете те буде послан 1880 године као. државни питомац да студира педагогику у Лајпцигу. Знајући од колико су важности и значаја природне науке за педагошку науку, која се не може ни замислити без претходног проучавања тих наука, Миодраговић је у Лајпцигу слушао прве године природне науке а затим фило-. софију а тек треће године поче студирати педагошке предмете. Ма да је он и из учитељске школе изнео јаку спрему, па ту спрему на Университету Лајпцишком допунио и проширио — ипак он сам собом није био задовољан. Његов дух тражио је још нешто више. Бављење од 3 године на студијама у Немачкој за његово усавршавање њему се чинилократко јер је он држао да је тим трогодишњим бављењем само завирио у храм науке а да није ушао потуно у њ, те је тражио да му се рок студирања продужи. Но меродавни. фактори оглушивали су се о његове жеље и он се с тешким срцем вратио у своју отаџбину да отпочне рад на педагошкој науци и са онолико знања колико је могао стећи на страни. Кад се Миодраговић 'вратио у отаџбину политичке. прилике у Србији су биле тешке. Ондашња влада је угуши“. вала сваку слободоумнију мисао и сваки слободоумнији по-. крет; гонила је слободоумне људе. Стога и Миодраговић познат са слободоумних идеја мораде чекати дуже времена да добије државну службу јер су га ондашњи власници. сматрали за „црвењака“ и тражили од њега да буде лојалан.