Učitelj

76 Учитељ ПН АН МУНА Мар = ут свесрпског Учитељског Конгреса и прве Југословенске Учитељске Конференције“ од г, Михаила М. Станојевића, које се није могло обавити на Конгресу због поменутих нереда. П,председник позива г. Станојевића, и он се приближује говорници, а са свију страна настају одушевљени поздрави и клицање г. Станојевићу, јер га свн цене, поштују и воле. Усклици се стишавају и г. Станојевић почиње своје предавање. Узбуђен као човек који посматра успехе и свога рада, одушевљен исто онако као и пре 20 година на првом Конгресу код „Коларца“, на коме је и тада читао један свој реферат, г. Станојевић износи развитак југословенске идеје међу учитељством. Износи главне творце њене и помиње пок, Ивана Филиповића и Даворина Трстењака којима присутни одају пошту узвикујући слава им, затим помиње Луку Јеленца па Михаила Јовића, Јову П. Јовановића, Михаила Станојевића, пок. Јанка Веселиновића и др. Реферат г. Станојевићев саслушан је у највећој пажњи и одобравању. После г. Станојевићевог реферата, п.председник доставља скупштини, да се у њеној средини налази стари учитељски борац г. Михаило Јовић. Кад је споменуто г. Јовићево име са свију страна се заорило поздравни, глас: „Јовић, Јовић,“ који се није стишао док се г. Јовић сузних очију од радости није примвкао говорници и поздравио своје старе и нове другове. Затим је подпредседник дао реч г. Скали, учитељу из Љубљане, који је поднео реферат о реорганизацији удружења Главне његове идеје су јединствено учитељско удружење, јер нам је и држава једна, да се удружење не руководи партијским обзиром, да главни задатак удружења буду сталешки и · пколски интереси и да се свако школска питање решава у споразуму са удружењем 1!“ СКАЛА је до крајности марљиво разрадио свој предлог како то може један истрајни Словенац један учитељ из оног нашег милог краја који ми сматрамо за најкултурнији у нашој држави, за Запад наш. Г. Скалина излагања су врло често прекидана бурним одобравањима. Пада у очи, да док Словенци, па исто тако и Хрвати траже једно јединствено удружење, дотле је скопљанска делегација тражила оснивање новог повереништва у Скопљу ! Потом је добио реч г. Јосип Шкавић, председник загребачког повереништва, да говори о просветној политици. Г.