Učitelj

Педагошка писма 11

Педагошка писма Милоша Миловановића

Драги пријатељу,

Друго писмо завршио сам изласком детињим испод крова мајчиног, испод склоништа уског породичког круга и ступањем у свет дечији, у нешто шири породички круг, коме је друга мајка:

Учитељ. — Тамо је речено како мајка гаји веру у Бога, у природу и људе, а у овом и другим писмима говорићу како то чини учитељ од основне школе до универзитета, као друга мајка, а по себи се разуме да основну улогу у том погледу има учитељ основних школа. Поред осталог тамо је речено да учитељ свих, нарочито учитељ основне, народне, школе,

#) У „Учитељу“ за м. септембар 1924. објавио сам списак радова поч. М. Миловановића, професора, философа и педагога, остављених у аманет да их, по могућству, штампам. Поред тога, у потписаног је и један број писама неколицине познатих књижевних и научних радника, упућених поч. Миловановићу. Н.пр. низ писама Др. Владана Ђорђевића некадањег уредника „Отаџбине“ на којој је поч. Миловановић сарађивао, па писмо Љ. Ковачевића, историка, и 6. Мин. просвете, Др. Ј. Цвијића и Др. Паје Радосављевића. Од објављених радова у списку, штампана су 1926. год. Политичка Писма, као прва књига четвртог кола покојникових радова. Нажалост, и поред усмене оцене неколицине савесних људи свих странака, књижица је остала незанажена, и већина листова и часописа којама је ради приказа послата, није исту ни регистровали... Продат је мали број, као што је, како изгледа, и мален број, оних, који у свој рад уносе непристрасан суд какав је у своје радове уносио покојник. Не могући штампати радове покојникове у засебна издања, потписани је, на напомену извесних пријатеља, решио да их да на штампање листовима који буду хтели да их штампају. Јер и листови имају своје правце, а сам је покојник имао једно горко искуство које је нагонило и на смех, кад је стар, сед, с црним наочарима, у старом капуту, понудио један свој рад једном часопису, у чијој се редакцији окуцио млад, модеран свет, готов да _развуче усне на смех видећи старца с рукописима...

И ништа није природније, него да се „Педагошка Писма“ штампају у „Учитељу“, до бољих прилика, докле јаче снаге и руке не прихвате научно, философско и педагошко благо, које је покојник оставио потомству.

(Ова писма почела су излазити још 1907. год. Тада је он сам штампао у својим „Престоничким Писмима“ два редовна педагошка писма. Сад се штампање тих писама продужује, благодарећи предусретљивости г. Мих. Станојевића уредника „Учитеља“.

Сва су ова пнема занимљива, како стилом, тако и садржином, и објективним начином мишљења, у коме је и један Др. Ј. Цвијић, његов одличан