Učitelj

222 Учитељ

лект; читав врт лепоте отвара се пред очима ученика. Даље велика новина ове књиге је у композицији са планом и без плана, рецитације, заједничке анализе, систематски уређена лектира, категорија Лепога у поезији, подела уметностн.

Цела књига представља собом једну велику новину, како за школу тако за интелектуални свет; уопште она је једна вешта синтеза, како сам писац каже „Хуманистичких студија“ У њој је вешто спојена Поезија и Музика са осталим уметностима, затим Естетика, Психологија, Етика, Историја. Ме Ђутим оно што нарочито чини јасност и лепоту ове књиге јесте стил. То је опште до сада невиђена ствар у нашем школству. На име ова Теорија Књижевности писана је песничким «стилом тако да је то право задовољство 34 омладину читати једну такву књигу. Сва непосредност методе огледа сеу „Лепоти Г. Лапчевићевог стила. Ученици, учећи из такве једне жњиге постепено и сами добијају леп стил. Највећи део ове Теорије Књижевности посвећен је народним песмама и који цитира најинтересантнија места. Херојски и естетски моменти наизменично се смењују и самим тим изазивају код ученика дивљење и бол. На многим местима писац прави сретно паралеле између књижевног и музичког ритма, који присно изуплетани представљају уметничко ткиво живота. Дубоко познавање народне и уметничке поезије као и музичке уметвости, којом је писац изузетно предиспониран, омогућиле су „линију, којом се креће ова нова Теорија.

Књижевни послови ове врсте захтевају не само талент, већ и велики напор, уметнички укус израђен дубоком књижевно уметничком културом и методско-педагошки критеријум. Господин Лапчезић је сретно помирио све ове елементе и средњошколакој омладини пружио тако потребну књигу у којој ће поред стручних сазнања наћи и забавну лектиру прожету вишим етичким мислима.

Нарочито ваља истаћи у овоме делу да је у њему извршена врло погодна концентрација свих хуманистичких студија. Педагошко-етички и педагошко-естетички моменти јако су наглашени у овоме делу, тако да је дело од неоцењиве вредности за свакога педагога. Не би требало да ни један педагошки радник (уопште наставник) не прочита ово мо-