Učitelj

Педагогика као уметност 417

док је опа u razvoju, razvijanje humanih i altruističkih vrlina uz proporcionalnu sebičnost i najzad krčenje sviju poroka, koji su rđavom okolinom dobiveni... shvatajuči vaspitanje kao takvo, ja mislim da je pedagogika nešto više no veština, da je upravo umetnost. Tako kao da je mislio i Ž. Ž. Ruso u svome „Bin“. Pa ako je nauka kadra da vaspitava ona se mora osloniti na pedagogiju kao umetnost, ona joj predaje sav svoj materijal i tek takva peđagogika, kao ono Midijas, sve se lati pretvara u zlatno i dobro.

Znamo da naučnu pedagogiku čini skup pravila dokazanim eksperimentom ili iskustvom ranijih pedagoga. No ta pravila imaju izgled hipoteza, stoga se njima retko i daje uloga Arhimedovog ili Pitagorinog pravita. Na primer Herbart tvrdi da svaka metodska jedinica treba da prođe kroz četiri „formalna stupna“, Ciler sa Rajnom zahteva da ta ista jeđinica prođe kroz pet, a Grub sa Derpfelđom kroz iri. A ima pedagoga koji se žigošu protivnicima ma kakvih formalnih stupnjeva. Kao najjači predstavnih ovih poslednjih izgleda da je kod nas Miloš Miloševič, ili se mošda trudi da bude takav. Citat Oto-a Messmer-a: · „Šema može biti najviše štaka za slepoga, zdravome su polrebni principi“, koga je Milošević uzeo za moto predgovoru „Nastavnih ·Metoda“, svakako da jasno ističe ovoga protivnika sviju dosadanjih šablona. No zato i od njega dobijamo neke šablone, koji su nejasni. Ima učitelja protivnika šablona. Teško ih je nabrojati jer retko pojavljuju u školskoj literaturi sa obrađenim predavanjima. Axo je osnovnoj školi, zaista, najglavniji cilj da vaspitava, 1.j. da obrazuje moralne karaktere oada nam pedagoške teoreme nist toliko potrebne, kao ingividualnost, temperamenat i uumelnost vaspitača. Ako vaspitač svojom pojavom, svojim prvim izrazom uliva respekta, ako bude bio jedan umetnik enciklopedista, kome je nauka potrebna radi jačeg izražaja svojih emocija, radi osvajanja poverenja, koje je neophodno jednom vaspitaču, onda je to još jedan jak dokaz da umetničkoj pedagogiji od sada treba obratiti veću pažnju. Samo u slučaju, ako je predstavnik pedagogike čovek istančane emocije i uzorite individualnosti, samo tada moći će pedagogika da bude umetnička. Ali otkuđa to? Otuda što postoji poezija, muzika, slikarstvo i vajarstvo kao umetnost; otuda što še ni jedna od ovih grana ne. može zamisliti odvojena od svojih reprezentatora. се se, dakle, poezija

УЧИТЕЉ 9