Učitelj

Методика 429

правило, формула и закон завршавају овај дуги и увек тегобни пут. Задатак гсографов, пред којим је пукло необично пространо поље рада, сва земља са оним што на њој постоји и постаје, природно да је необично тежак.

На тај начин, факат спорог прелаза географије из стадиума описне у стадиум тумачеће науке налази себи потпуно природно заснивање. С друге стране потпуно је схватљиво, зашто указани прелаз и није могућ, ако испитивалац не постави себи одређени циљ, руководећу тачку гледишта у своме изучавању. Где отсуствује или где је неодређен тај циљ сваки фактички материал, чак и врло богат количином, осуђен је да остане потпуно мртав сиров материал. Дакле, савршено је нужно да се тачно и јасно дефинише суштина и садржај географије, да се, дакле, унесе методолошки садржај у појам „описивање“.

Потпуно је природно, што појам описивање није одмах добио свој прави садржај; он је морао, разуме се, неизбежно прећи дуги пут свога развића. Веома је разумљиво такође и то, да је приликом првих методолошких корака географије у појам описивање уношен најпростији садржај: описивање се схватало, као чисто спољне описивање, као просто набрајање. Благодарећи томе, географија се преобраћа у тај најдужи списак имена, цифара и назиза, који је најзад дао географији такву сухопарност и бесадржајност, да је то изазивало жалбе још у врло давна времена, као, например, у Плинија. Овим примитивним тумачењем садржаја географије у тадашњим уџбеницима објашњава се и позната епизода у јаснопољанској школи Л. Н. Толстоја. Географија по садржају вије | била далеко од обичних информатора, а занимања с њоме, појмљиво је, да су изазивала досаду и малаксалост код ученика. Толстој није могао а да не дође до оштро израженог убеђења, да географија није потребна. И, заиста, географија би била не само непотребна, већ чак и штетна, имајући у виду скупоцено школско време, када би се ограничила на просто набрајање назива, на просто вежбање памћења. По. себи се разуме, да човек нема ни потребе, ни смисла да се. преобраћа у чичерона.

Међутим током времена појам о садржају географије поступно се удубљава и, као најважнију тачку у развићу мето--