Učitelj

Методика 438 |

сталиле у законито распоређене у простору географске индивидуалности и пронаћи у њима укрштене утицаје природних сила међу собом, њихов рефлекс у свима манифестацијама меснога живота, открити месни карактер и у терену, и у клими, и у рељефу, и у етнографском бићу, и у економској радљивости, и у психолошким навикама и т.д. — у томе је и само у томе задатак географије, тврди А. Борзов.

Географски објекти увек су комплекси узајамно повезаних појава. За географију не постоје објекти изоловани од њихових околних природних месних услова. Напротив. географско изучавање почиње само од момента утврђивања узајамних узрочних веза изучаваног објекта. С условима места и завршава се тада, када су те месне везе пронађене и утврђене у свима правцима и у свој потпуности.

„Географија није хорологија посебних предмета и појава, већ, ако се таке може рећи, хорологија животних заједница њихових, т.ј. хорологија уза-

јамног груписања људи, животиња, биљака, а рељефа и т. д. на земљи“ вели 7. С. Берг

Географске индивидуалне јединице (ландшафти, области) не условљавају се полишичким границама и не припадају одређеним континентима, већ постојањем заједничкик везаних појава, које условљавају заједничке карактерне црте узајамног живота природе и човека. Географски метод је метод узајамних односа. Крајњи циљеви географије су: устаљивање ' просторно-узрочних закона живота на земљиној површини.

Ако је поједина појава географвски изучена, када су одређени њени просторно-узрочни узајамни односи с појавама, које је окружују, онда је тако исто изучен и географски одређени делић земљине површине, када је протумачена. у просторној узрочности сва укупност у њему концентрисаних. појава како у унутрашњости датога делића, тако и у односу појединих делића међу собом. То се исто може рећи и с погледом на сву земљу, крајњем објекту географске науке. На тај начин, општа формула, која одређује битност географије, била би следећа: Географија је наука, која изучава просшорноузрочне узајамне односе предмета и Појаве на земљиној површини.

Опшша и посебна географија. — Ми имамо посла с тако званом опшшом географијом, ако је формула не промени, и сл посебном географијом, ако се место речи „на земљиној површини“ ставе речи на одређеним просторијама земљине

Учитељ 8